За цртеже и написе на цокли цркве Тршког манастира швајцарски истраживач мисли да су заправо свемирске летилице и њихови пилоти. И Горњачка клисура чува тајне из древних времена
Уз реку Млаву, или низводно, свеједно, уживање неће изостати. Јер овај део источне Србије обилује природим лепотама и богатом историјом. И одлука је пала. Ка извору. Додуше, не од ушћа у Дунав, већ од дела где је можда и најинтересантније. Од уласка у Горњачку клисуру. Ту где Млава од немирне брзе воде постаје равничарски бисер.
Чим се намерник приближи бањи Ждрело у атару истоименог села, с десне стране пута му је граница мирна зелекаста Млава, а лево – обриси планине Вукан. Напред, још која стотина метара, и почиње чувена Горњачка клисура. Није предугачка, али је зато прелепа. Путовање тим делом је као из бајке.
На улазу у клисуру видљиви су остаци града Жрдела, једног од најзначајнијих споменика средњевековне Србије. Одмах иза прве кривине, на узаном друму где стена надвисује пут и где два камиона не могу да се мимоиђу, пажњу привлаче прозори у стени. Ту је некад био манастир Благовештење с испосницом. Подигнут је највероватније у 14. веку, а први писани помен је из 1428. године. Реч је о мањем манастирском комплексу подигнутом на скученом простору који се степенасто спушта до пута, односно реке Млаве. Изнад манастира је била испосница. Касније је зазидана, а на зиду је остављено шест прозорских отвора. Они данас привлаче пажњу и чини се као да су избушени у стени.
У пећинама изнад манастира некад су боравили испосници. Сведоче о томе, сем записа, и археолошки налази. У једној од пећина се, према предању, молио и Свети Сава. У тој Савиној испосници данас обитава неколико мушкараца који силазе до Благовештења и намернике позивају да им се придруже. Необично.
Текст Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању