Ускоро нам долази пролеће, а затим и лето, време када ћемо много више боравити на сунцу. Управо тада расте и ризик од оштећења коже услед прекомерног сунчања и развоја најопаснијег облика рака коже – меланома. Иако је ова болест у раној фази у великом проценту излечива, стручњаци упозоравају да се у Србији и даље касно открива. Која је најбоља заштита од дужег боравка на сунцу и када је најбоље сунчати се, како да на време препознамо упозоравајуће симптоме промене на кожи, колико је времена „безбедно“ провести на сунцу да „упијемо“ довољно витамина Д… и о осталим важним питањима из ове области, разговарали смо са проф. др Јеленом Стојковић-Филиповић, специјалистом дерматовенерологије.
– Најбоља заштита од штетног дејства сунчевог зрачења је комбинација више мера. Пре свега, важно је избегавати директно излагање сунцу у периоду од 10 до 16 часова, када је UV зрачење најинтензивније. Поред тога, значајну улогу има и физичка заштита – ношење шешира са широким ободом, заштитне одеће и наочара за сунце, као и боравак у хладу када год је то могуће. На крају, важно је користити креме са високим заштитним фактором, најмање SPF 30, а код особа светлијег типа коже и оних које лако добијају опекотине препоручује SPF 50, за делове тела који су свакодневно изложени сунчевим зрацима. Код особа које су имале кератиноцитне туморе и преканцерозне промене саветују се заштитне креме са фактором SPF 100. Када је реч о витамину Д, за већину људи није потребно дуготрајно излагање сунцу. Умерено излагање од око 10 до 20 минута дневно, на деловима коже као што су лице и руке, најчешће је довољно за синтезу витамина Д. Свако дуже излагање повећава ризик од оштећења коже и настанка карцинома коже, укључујући и меланом.
Годишње се у Србији меланом открије код око 500 особа, од чега је само око 20 одсто у раном стадијуму. Зашто је то тако и где најчешће грешимо
– Највећи проблем је што се пацијенти често јављају лекару тек када примете изражене промене на кожи. У нашој средини још увек није довољно развијена култура превентивних прегледа, па многи људи не одлазе редовно код дерматолога, нити обраћају довољно пажње на промене на кожи. Други важан фактор је недовољна информисаност о томе како меланом може да изгледа у раној фази. Многи пацијенти мисле да је сваки младеж безопасан, или да је опасан само ако је велики или болан, што није увек случај. Зато је важно подизати свест о значају самопрегледа коже и редовних дерматолошких контрола, јер управо рано откривање значајно повећава шансе за потпуно излечење.
Некако немамо навику да идемо на превентивне прегледе читаве коже код дерматолога. Колико често је потребно да организујемо ове прегледе и када је право време да одемо код дерматолога?
– Препорука је да се превентивни дерматолошки преглед читаве коже обави најмање једном годишње. Особе које имају велики број младежа, светлу кожу, породичну историју меланома или су током живота имале више опекотина од сунца треба да долазе на контроле и чешће, понекад на сваких шест месеци. Код дерматолога треба отићи одмах уколико се уочи нова пигментна промена на кожи или ако постојећи младеж почне да мења величину, облик или боју. Такође, свраб, крварење или нагли раст пигментне лезије представљају сигнал да је потребан преглед.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању