Већ годинама, а посебно током летње сезоне, лекари упозоравају на превенцију карцинома коже. Развој тог карцинома – меланома започиње у меланоцитима, ћелијама које дају пигментацију кожи и од којих настају младежи, по чему је и добио назив. Меланом је злоћудни тумор који се најчешће испољава на кожи и сматра се да тај тип меланома може бити повезан са прекомерним излагањем УВ зрацима. То је најсмртоноснији тумор коже јер се може проширити у лимфне чворове и друге органе. Поред тога, може се испољити и у оку (окуларни или увеални меланом), мукозним мембранама (мукозални меланом) или испод ноктију (акрални или субунгвални меланом), али се сматра да ти типови меланома нису повезани са прекомерним излагањем УВ зрацима.
На конференцији за новинаре која је посвећена борби против меланома, у организацији Удружења пацијената оболелих од меланома (УПООМ-а) представљена је књига и филм са искуствима оболелих. На конференцији су говорили Саво Пилиповић, председник Удружења пацијената, др Снежана Живковић Перишић, представник Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић- Батут”, проф. др Лидија Кандолф, дерматоонколог и председник саветодавног одбора УПООМ-а, др Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова – ИНОВИА и представник РФЗО Србије, др. мед. Весна Вуковић.
На почетку је представљен документарни филм о меланому у коме је Саво Пилиповић који је оболео од те болести рекао да је удружење основано у новембру 2014. на молбу докторке Лидије Кандолф како би потребни лекови против меланома дошли у Србију. Саво је као адвокат са својим колегама почео да се бави удружењем, а у обраћању је рекао да сада већ 10 година раде са пуно успеха јер су делимично њиховом и заслугом лекара, али и многих других, допринели да код нас стигну лекови за малигни и местастатски меланом. То је изванредан успех јер је као пацијент са малигним меланомом и седам метастаза, захваљујући докторки Кандолф отишао на терапију у Немачку и добио битку са том болешћу.
– Сада смо много напредовали за тих 10 година јер пацијенти са том дијагнозом сада живе дуже и квалитетније. Петогодишње преживљавање је раније било незамисливо, али сада није тако јер људи који су ишли у Тибингем пре десет година, пре него што су ти лекови стигли у Србију, сада живе дуже. То охрабрује, као и чињеница да смо добили адјувантну терапију за трећи стадијум болести али немамо још увек комбиновану имунотерапију и адјувантну терапију (додатни третман који смањује ризик од повратка меланома, прим. аут.) за 2Б и Ц стадијум, и лек за увеални меланом. Знамо да су лекови скупи и да је тешко, али су ти лекови потребни за пацијенте. Од увеалног меланома имамо једноцифрен број пацијената али је и њима потребан лек. Терапија за трећи стадијум болести је данас стандардна и доступна је за три недеље, а сарадња са Фондом је напредовала током година али треба да буде још боља и морамо да уључимо друге лекаре у разговор о потребним терапијама, рекао је Пилиповић.
Др. мед. Весна Вуковић је рекла, када причамо о малигном обољењу, да само један преглед сопственим очима може помоћи да будете бржи од болести.
– Посматрањем можемо да посумњамо на нешто што се може правовремено дијагностиковати, проценити и уочити ако се ради о малигном обољењу за разлику од других малигних обољења где то није случај већ долазимо до симптома који често немају директне везе са органом који је захваћен. Како је у питању обољење коже на свом телу или ближњег члана породице можемо сами да уочимо и пратимо промене.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању