Кина је годинама била Богом дано тло за експерименте амбициозних домаћих и страних архитеката, чији резултати нису увек били импресивни. Тако у Пекингу постоји зграда националне телевизије коју је дизајнирао холандски архитекта Рем Кулас, а коју су корисници кинеских друштвених мрежа назвали „велике панталоне“, јер изгледа као пар ногу. У недовршеном тематском парку у северној кинеској провинцији Хебеј која излази на Жуто море, половина чудне зграде „исток-среће-запад“ личи на кинески Небески храм, а друга изгледа као амерички Капитол хил.
Кинески веб-сајт за архитектуру (archcy.com) већ дванаесту годину позива грађане Кине да гласају на узбудљивом такмичењу за које се надају да ће их подстаћи да размисле о растегљивости појма лепоте. Грађани заправо гласају за топ десет најружнијих грађевина у Кини од на сајту понуђених 87 бизарно-егзотичних здања, међу којима је и црква у облику огромне виолине (има седам спратова) у једном селу, у близини града Фошанг, и хотел у облику бабушке величине диносауруса у Унутрашњој Монголији.
Међу овогодишњим претендентима на (не)славну титулу били су и стаклени мост који повезује две планине у Сечуану, који су гласачи назвали „добродошли у пакао“, јер стубови у облику две огромне статуе мушкарца и жене у традиционалним ношњама на његовом крају, престраше оне који храбро стигну до краја моста.
Организатор такмичења истиче да је циљ гласања да „провоцира размишљање о лепоти и ружноћи архитектуре и промовише друштвену одговорност архитеката“. Подржавају их неки од највећих критичара новопечене архитектуре, као и многе компаније.
Расипање ресурса
Овогодишње такмичење поклапа се са временом у којем Кинеска влада доноси све више прописа који се односе на архитектуру. Тако је у априлу Национална комисија за развој и реформу забранила изградњу „ружних зграда“. Најзначајније тело за планирање у Кини није дефинисало шта би се могло сматрати ружним архитектонским делом, већ је позвало локалне самоуправе да обезбеде да зграде буду „прикладне, економичне, зелене и пријатне очима“.
Није ово први пут да су власти ступиле у акцију како би завеле какав-такав ред у изгледу зграда. Према кинеском дневнику „Глобал Тајмсу“, Министарство за становање и урбано – рурални развој заједно са споменутом Националном комисијом, издало је 2020. године документ који појашњава како даље ојачати управљање архитектуром у кинеским градовима. У документу закључују да су велике зграде чудног стила „расипање ресурса“.
Званична интервенција изазвала је додатну радозналост међу кинеским корисницима интернета. На Weibo, једној од највећих друштвених платформи у Кини, хештег „Забранити РужнуАрхитектуру“ прегледан је више од 170 милиона пута. Корисници платформе су такође делили фотографије зграда широм земље за које они сматрају да су непривлачне.
Међу њима су студенти престижног универзитета Џеђанг у истоименој приморској провинцији, у источној Кини. Они су имали примедбе на гигантску јужну капију кампуса, која је изграђена од донација бивших студената. Капија се састоји од шест стубова и пет надсвођених (лучних) пролаза. Студенти кажу да капија не одговара намени, и својим су гласовима изгурали да се баш ова грађевина нађе на врху листе „топ 10 најружнијих 2021“. За вицешампиона изборио се споменути стаклени мост, а на трећем је црква -виолина.
Хотел-бабушка, висок 72 метра, највећа је зграда у облику лутке на свету, саграђен у граду Манџолију, у близини кинеске границе са Русијом, и део је тематског парка који симболизује пријатељство две државе.
На пето место пробио се Међународни музеј дечје уметности, укупне површине од скоро шест и по хиљада квадратних метара, у граду Сијану, у централној Кини, за чији дизајн је инспирација био Аладинов чаробни тепих из арапских бајки.
Следе блокови у новом граду Ђиадингу, који се гради надомак Шангаја. Реч је о урбаном експерименту где је површина блока петсто пута петсто метара и где се приоритет даје аутомобилском саобраћају, а не људима. Бар тако кажу критичари истичући да доминира сивило, раван хоризонт, све у свему осећај депресије. „Као да сте ушли у градски затвор“, закључују.
Наопако и непривлачно
Има их више у Кини, али ова „кућа наопачке“, у Чонкингу, узела је шњур међу најружнијим. У кући са 12 соба и пратећим просторијама све је изврнуто (типа клозетска шоља на плафону, као и софа и сто за ручавање) а њеним дизајнерима се замера што су ископирали кућу која пркоси гравитацији изграђену у Тајпеју, на Тајвану.
Парк 1903 је туристичка атракција у Кунмингу, административном центру провинције Јунан, познатом по француској архитектури и стилу и прожимању француско-кинеске културе. Како се улази у овај фантатсични „све-на-једном-месту“ спој културе, уметности, забаве, моде, гастрономије…? Па, како другачије него кроз – Тријумфалну капију. Ова је верна копија париске, само што је од „кристала“ (вероватно неке врсте плексигласа) и бљешти, бљешти … Гласачи је сместише на осмо место.
У Таијуану, граду чија је историја дуга два и по миленијума и који је био престоница три кинеске династије, сазидан је импресиван музеј, по идеји француског архитекте Пола Ендруа (1938–2018). Коштао је 830 милиона јуана (више од 125 милиона долара), а главни део се састоји од пет релативно независних елиптичних обрнутих чуњева, чији изглед је инспирисан кинеским црвеним фењерима. Многи су сматрали да реализација није добро одразила инспирацију.
На зачељу најружнијих је Уметнички центар „Ма Сју Венбо“, у округу Мулан, у Харбину, десетом по величини кинеском граду. Центар је намењен пре свега младима у Мулану који у њему бесплатно уче калиграфију, сликање, плес и музику, а посвећен је првој жени падобранцу у Кини Ма Сју. Она је пре две и по године сву своју уштеђевину од 10 милиона јуана (тадашњих скоро милион и по долара) донирала за изградњу овог центра. Намера архитеката била је да грађевина својим изгледом повеже елементе Кина-Запад-предграђе, да подсећа на старогрчке и римске амфитеатре, али и на падобран. Критичари су имали примедбе на штошта, а највише на „мртву“ боју грађевине.
Прошлогодишњи лауреат ове занимљиве листе био је Санак гранд позориште у мегаполису–луци Гуангџоуу, на југу Кине, због „натегнуте креативности, колажу од насумично изабраних кинеских елемената, гротескних облика, што све заједно штети имиџу града“.
Пре избијања пандемије, 2019. Кину је посетило више од 145 милиона туриста, а статистика домаћег туризма забележила је више од шест милијарди путовања унутар земље. Милиони туриста су кући однели баш фотографије испред „најружнијих“ грађевина.
Пише М. Стаматовић