Године 1930. године моји су продали кућу у Сурчину и дошли у Земун да школују децу. Био сам дванаесто дете по реду у породици, млађи брат Никола ме пратио свуда, а данас сам остао једини. Од првих дана окупације моје две сестре Маријета и Агнеза су биле укључене у НОП, па сам се и ја активирао. Мене су слали на неке адресе да за партизане прикупим оружје, муницију и друге потрепштине, а на тим задацима био је врло активан и Бранко Пешић, касније градоначелник Београда. У рату сам присутвовао илегалним састанцима и извршавао бројне задатке, a у партизане сам отишао 1944. године и то на Фрушку Гору. Овако за „Илустровану Политику” започиње своју животну причу легенда југословенског спорта Марко Валок. Рођен је 5. марта 1927. године у Сурчину. У „Партизану“ је као играч провео 12 година, а после тога је две године био и тренер. За „Партизан“ је одиграо 470 утакмица и постигао 411 голова. Био је прави изданак чувене „Партизанове“ школе Иљеша Шпица. Одиграо је шест утакмица за репрезентацију Југославије за коју је постигао три гола, а два пута је наступао за „Б“ репрезентацију. Фудбал сам почео да играм пре рата, као клинац у трећем подмлатку земунског „Витеза“ , а за време окупације прешао сам у „Раднички“ из Земуна, где сам почетком 1944. године одиграо неколико утакмица за први тим – додаје. Када је дошло ослобођење, као официр ЈНА, Валок је прву службу добио у Крушевцу, где је био фискултурни референт у Петој дивизији КНОЈ-а, чији је командант био Никола Љубичић.
Наставак прочитајте у броју 3114.