Колико Срба, пореклом из матице Србије или из БиХ, Црне Горе и Хрватске живи и ради у иностранству, нико званично код нас није утврдио. Држава Србија као матица са око стотинак амбасада у иностранству нема право да врши у страним земљама попис својих држављана. Ни Српска православна црква са тридесетак епархија и 200 парохија и цркава у иностранству не утврђује број Срба, већ само број својих верника и парохијана.
Званично, број исељених припадника српског народа у расејању сме да утврђују само домицилне земље, у којима живе и раде наши исељеници и радници на привремном раду. Међутим, сам одзив Срба на попис становништва у земљама исељења је последњих деценија све лошији, па је број наших људи, на пример, са пола милиона у Аустралији и у САД опао на свега седамедесетак хиљада, односно на 175.000 у Америци.
Једанаестог августа обављен је се попис становништва на петом континенту. Тим поводом огласио се Јоца Гајесков, легендарни новинар из Сиднеја, јер је осетио потребу да пошаље следећи апел аустралијским Србима.
„Изјасните се као Србин/Српкиња и ако причате српски језик у кући обавезно назначите то у предстојећем цензусу аустралијске Владе. Да ли сте знали да аустралијска федерална Влада и владе држава и територија одређују финансирање заједници и организацијама једне наше српске колоније на основу броја људи који се изјасни као српског порекла или језичке припадности? Ако је број мањи на попису становништва – мање средстава се издваја за рад српске заједнице и очување српског националног идентитета.“
Какав ефекат је имао Јоцин апел на Србе у Аустралији видеће се крајем децембра, када власт у Канбери објави коначне резултате пописа. Ђорђе Човећ, сиднејски Србин, који је тренутно у Србији, није превелики оптимиста, када каже:.
„Одзив Срба на попис је последњих деценија све лошији, па је број наших људи са пола милиона опао на свега 76 хиљада. Разлози за то су вишеструки. Прво, Аустралија је јако далеко од завичаја, па се наш народ овде осећа изгубљеним и лако прихвата ново аустралијско држављанство. Друго, Аустралијаци су променили питање у попису, уместо које сте националности, сада се пита – којим језиком говорите у кући. А наше породице нису етнички чисте и у њима се не говори превасхдоно српским језиком, већ домаћим енглеским и осталим језицима. У Аустралији српски код куће говори 57.297 наших људи, па су остали грађани српског порекла – Аустралијанци. На крају да би био успешан грађанин Аустралије у свом послу и породичном животу, људи су осетили, боље је бити Аустралијанац него Србин.“
Сличан друштвени процес дешава се и у Немачкој, земљи у којој је средином 20. века било чак 850.000 Срба, а данас их је једва 270.000. Наиме, новом политиком пописа становништва развијене државе, у којима живе и раде наши људи, гуше српски национални идентитет и претварају га у локални. И Немци више не питају стране раднике ког сте држављанства, већ где сте рођени и којим језиком говорите у кући. Ожењени Немицама кажу немачки, а многи нису рођени у Србији, већ у другим отаџбинским земљама. Тако немачки Срби у званичном попису постају Немци или Босанци, Црногорци, Хрвати.
Пише: Марко Лопушина
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању