Деца Србије у Храму Светог Саве у Паризу
ДИЈАСПОРА

Јесен у Паризу не доноси само кише, већ и дечије веселе гласове, песме и рецитације из учионица Парохијске допунске школе. Уз благослов владике париског и западноевропског Јустина као и свештенства, почела је још једна школска година, а српска деца из Париза и париског региона поново су окупила своје оловке и књиге.

Ове године, узбуђење је било највеће код малих првака, који су први пут ступили у библиотеку-учионицу, спремни да зароне у свет учења. Уз подршку удружења Спој и Биљане Филиповић, деца су на самом почетку школске године имала прилику да уживају у најлепшим књигама свеже пристиглим из Србије. Ту су се нашле књиге као што су “Моја Србија”, “Михајло Пупин”, “Десанка Максимовић”, “Никола Тесла” и “Црни мачак”, као и забавне граматике које ће учење српског језика учинити још интересантнијим. „Можда ће неко од нас једног дана радити у издавачкој кући и заволети мирис свеже одштампаних књига!” истиче мали Лука. Ова сарадња са удружењем Спој, наставиће се и убудуће, обогаћујући српску библиотеку у Паризу и ширећи љубав према српској књижевности међу најмлађима.

Наравно, настава српског језика, која се у овој школи већ деценијама спроводи, представља много више од обичног учења језика. Овде се чува и преноси традиција, гради мост између нових генерација и њихових корена. У овим учионицама се деца упознају и са српском културом, обичајима и вером, учећи како да сачувају свој идентитет у динамичном, окружењу једног од највећих светских градова.

Иако су дигитални уређаји данас део свакодневице, школа се труди да ученици не забораве како је образовање изгледало у неким прошлим временима. Први јесењи излет одвео је децу у Министарство просвете Француске у престижном седмом арондисману, где су имали прилику да кроз причу упознају сусрет „старе и нове школе”. Некада су ученици учили на дрвеним таблицама, а данас користе модерне таблете! Како је време променило све осим једног – љубави према књизи и знању.

За ђаке, ово је било посебно важно јер су могли да размишљају о томе како су њихови преци пре више од сто година у школама учили на сасвим другачији начин. Док су једни покушавали да замисле како би то изгледало носити те дрвене таблице у торбама, други су одмах запитали: „А где би овде стали наши таблети?”.

Лора, Викторија, Дијана, Димитрије и Лука нису могли да верују шта су угледали када су ушли у стару учионицу. Испред њих стоје дрвене табле, са урезбареним словима, као из неког древног доба. „Чекај, чекај… ово је школа или музеј?!”, добацује Викторија, док Дијана већ замишља како  седи за дрвеном клупом која шкрипи као да ће се распасти.

 

Приредила Катарина Крстић Тадић/Расејање.инфо

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању