Шок, неверица, туга, празнина, сузе, осећај немоћи, стида, па и беса уз мноштво питања и оно најважније: како је могуће да су се такви гнусни злочини дешавали и да је такве злочине светска јавност прећуткивала? Како је могуће да је домаћа француска јавност то прећуткивала и зашто и даље прећуткује? Зашто се данас не говори о њима и колико ће се говорити након приказивања филма? А да не помињемо колико је биоскопа у Паризу одбило да прикаже овај филм. Ипак великом упорношћу председника Савеза Срба Француске Давида Јаковљевића филм је приказан. Добијена је сала и гости су могли да се позову. Није тајна да је пуно енергије уложено, пуно разговора вођено, да се ниједног тренутка није одустајало и да је проналажење сале трајало скоро месец дана. И – напор се исплатио.
Било је ту доста европских и француских политичара, представника амбасади, медијских кућа, војних лица… пријатеља српског расејања а и самих Срба.
Филм је, својеврсна колективна исповест српског народа о његовом страдању. Истовремено је и прича о човеку који се игром судбине нашао у вихору ратних дешавања, човеку који је радећи часно свој посао, на себе и кроз себе преузео сведочанство о ужасима рата. Угледни патолог и велики човек радио је на 50 масовних гробница широм бивше СФРЈ и обдукције више од 7.500 страдалих. Једино је др Зоран Станковић на овакав начин сведочио о размерама страдања српског народа. „Уједно, ово је историјски пресек који кроз филмски израз у великој мери обједињује мапу страдања српског народа. Јунак филма је, поред осталог, радио на подручју Сарајева, Тузле, Сокоца, Пала, Мостара, Билеће, Требиња, Невесиња, Каменице, Зворника, Скелана, Шековића, Кравице, Сребренице, Братунца, Сандића, Рогатице, Милића, Брчког, Брода, Угљевика, Прибоја код Лопара, Купреса, Бихаћа и Мркоњић Града”, рекао је режисер Денис Бојић.
„По први пут јавност у Француској је имала прилику да се сусретне са изузетним радом нашег судског патолога др Зорана Станковића и да се упозна са страшним злочинима почињеним над Србима током босанско-хрватског рата 90-их година”, истакао је Давид Јаковљевић, председник Савеза Срба Француске. „Др Станковић́, наш сведок, неуморно је радио на проналажењу, откопавању и идентификацији жртава најгрознијих злочина и враћању њиховим породицама. Идентификовао је више од 7.500 лешева цивила, детаљно је објаснио њихову смрт. Многи докази су предочени судовима, али се на то нико није обазирао. Нико никада није осуђен за ове масовне злочине, а није ни одговарао. Неизмерно хвала Денису Бојићу и његовој екипи на овом филму, као и Влади Републике Српске. Ја сам „пресрећан” што се Париз упознао са сакривеним страдањем нашег народа у Босни Херцеговини а и у Хрватској 90-их година, као и неправди које још и данас подносимо и трпимо када је наш српски народ у питању” рекао је Јаковљевић и додао да преко његовог удружења Деца Јасеновца се активно ради на томе да се Запад упозна са жртвама усташког режима, па ће се после приказивања овога филма радити и да се ова неправда из грађанског рата 90-их исправи.
Текст и фотографије Катарина Крстић Тадић
медијски портал Расејање.инфо
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању