Према подацима Министарства за социјални рад, породицу и борачка питања највише српских гробаља, од 680 регистрованих војничких, налази се на простору јужне, а потом централне Европе. Српских ратних гробаља највише има у Грчкој – 50, Мађарској – 46, Северној Македонији – 34, Румунији – 22 и Албанији – 16. У централној Европи у Аустрији има 78 споменика ратних страдања Срба, Италија има 63 споменика српских страдалника, који нису локализовани и нису доступни јавности, Француска има 22, Словачка је у време Првог светског рата имала три српска заробљеничка логора са гробљима у Великом Међеру, Дунајској Стреди и Шаморину. Чешка има две спомен-костурнице.
Наша споменичка обележја у свету одржавају држава, црква и поједини дивни људи великог срца. Један од њих је Зоран Жугић, српски патриота и активиста из Битоља, који на Кајмакчалану деценијама чува сећање на незнане јунаке са Солунског фронта.
– Мој отац је до смрти бринуо о Српском војничком гробљу у Битољу. Овде је сахрањено 3.200 српских бораца из Балканских и из Великог рата. Отац ми је говорио да је видео читав списак свих страдалих Срба у бици на Кајмакчелану, али тај списак до данас није откривен. Убеђен сам да он негде постоји у државним или приватним архивама. Надам се да ћемо га пронаћи и да ће сваки број на крсту коначно добити своје име и презиме – говори Зоран Жугић, челник Српско-македонског друштва.
Зоранов покојни отац Томислав Жугић Томо (1936-2021) био је први чувар једног српског гробља у Македонији. Рођен је у Реткоцеру у Топлици, где је завршио основну школу. Када је завршио Војну школу 1954. прекомандован је у Скопље где је био у Команди ЈНА. Прелази 1963. године у Битољ, где ја радио као официр до пензије.
– Томо је био најбољи радио аматер у Македонији, фудбалски судија и делегат Фудбалског савеза Македоније, а од 1991. оснивач српских друштава у Македонији. Као дугогодишњи председник Српске заједнице, председник Заједнице Срба и Црногораца и председник Заједнице Срба у Македонији, радио је на очувању и развоју културе сећања и одржавању самог Српског војничког гробља у Битољу и костурница широм Македоније. Од оца сам наследио ову патриотску дужност – каже Жугић.
Рођен је у Битољу 1965, био је рукометаш, кошаркаш, шахиста, али и диломирани машинац. Од 1992. активан је у Српској заједници, а од 1994. је члан Демократске партије Срба у Македонији. Председник је општинског и регионалног одбора ДПСМ у Битољу и члан главног и извршног одбора ДПСМ у Скопљу.
– Српско гробље, које је некада било зарасло и заборављено, данас је уређено, са обновљеним споменицима и крстачама. Капија је урађена од прохромског челика, а на њој пише оно што је одувек требало да пише – “Српско војничко гробље. Захвалан сам им до неба“. Захваљујући помоћи Србије, успели смо да обновимо много тога, али посла још има. Треба да оградимо гробље, уредимо крипту и направимо систем за заливање – закључује Жугић.
Пише: Марко Лопушина
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању