Давне 1962. године Американци српског порекла са Западне обале договорили су се да купе земљиште и саграде дечји камп за децу српског порекла. Купили су имање величине 60 хектара које се налази у малом градићу Џексон у близини Сакрамента, тамо где је и подигнута прва православна црква у САД. Идеја је била да се сагради дечји камп, српски музеј, старачки дом, културни центар… Од свега замишљеног саграђен је прелеп дечји камп у којем сваке године борави неколико стотина малишана са Западне обале али и из других крајева света. Остало се планира, а ради се и на студентској размени, са младима из расејања и Србије.
На позив организатора овогодишњег кампа у Џексону, екипа „Илустроване Политике“ и видео портала www.serbiaworld.info, имала је прилику да кратко време борави у овом месту испуњеном дечјом грајом, игром, пријатељством. У кампу нас дочекује Радмила Бојовић, протиница и координаторка кампа.
– Сваког лета, у срцу природе, деца испуне Камп Светог Саве смехом, песмом и радошћу. Већ деценијама овај камп је место где она не долазе само да проведу неколико дана распуста, већ да створе успомене за цео живот. Под брижним надзором свештеника, васпитача и бројних родитеља волонтера, малишани бораве овде једну или две недеље у окружењу испуњеном љубављу, дружењем и духовним вредностима. За многе од њих, камп није само летња активност, већ најлепши део године, место коме се увек изнова враћају. Смештени у неколико зграда, у одвојеним мушким и женским спаваоницама, кампере кроз свакодневне активности воде старији камповци, саветници, који брину о њиховој безбедности, пружају подршку и постају им узори и старији пријатељи. На сваких пет кампера долази по један саветник, што омогућава да свако дете добије пажњу и осећај сигурности. У једној смени борави од 70 до 120 деце. Оно што овај камп чини посебним јесте његова разноликост. Иако је основан да окупља српску децу у расејању, постао је место сусрета различитих култура и порекла. Долазе деца из мешовитих бракова, деца чији су родитељи Бугари, Индијци, Шпанци, као и бројне америчке породице које су препознале вредности које овај камп негује. Посебно су драгоцени тренуци када се различитости претварају у заједништво. Тако су ове године камповци заједно навијали у финалу Светског првенства у фудбалу, неко за Аргентину, неко за Шпанију, али су сви били један тим, делећи радост игре, дружења и међусобног поштовања.
Камп окупља децу различитих узраста, од најмлађих основаца, до средњошколаца, који долазе у посебним сменама. Сваке године програм се обогаћује новим садржајима и активностима, како би свако дете понело кући не само лепе успомене, већ и нова знања, пријатељства и осећај припадности.
Питамо нашу саговорницу како изгледа један дан у кампу.
– Дан почиње врло рано, баш као школски дан. Већ у 7.30 часова је буђење а после јутарњег умивања и припреме за нови дан, сви се окупљају у трпезарији на доручку. Оброке са великом љубављу припремају родитељи волонтери. Пре него што се доручак послужи, сви мирно седну на своја места, а свештеник чита молитву и благосиља храну, подсећајући децу да сваки дан започну захвалношћу Богу. Одмах након доручка, звона мале капеле, смештене тик уз трпезарију, позивају на јутарње богослужење. Деца активно учествују у служби, уче молитве, црквено појање и кроз заједничку молитву започињу дан у духу православне вере. Након богослужења следе часови веронауке и бројне активности које испуњавају дан радошћу и креативношћу. Спортска такмичења, ликовне и музичке радионице, игре у природи и освежење у великом базену само су део богатог програма. Све активности пажљиво прате саветници, старији кампери заједно са родитељима волонтерима и свештенством, јер је безбедност сваког детета увек на првом месту
Текст:Срећко Стојковић
Фотографије Константин Бојовић
www.serbiaworld.info
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању