А од Србије - шакал!
ДИВЉА ЕВРОПА

Свака епизода посвећена је једној животињи и њеном природном станишту, истражујући изазове са којима се сусреће та врста у свету који се мења, како због климатских утицаја или насртаја човека на пределе где живе. Наша планета се данас суочава са највећим изумирањем животињских врста још од доба нестанка диносауруса пре више од шездесет милиона година.

Посебне камере омогућиле су бележење неочекиваних тренутака, а дронови и хеликоптери су често снимали са велике висине или раздаљине како се животиње не би узнемиравале у свом свакодневном животу. Чујемо и реч стручњака, пратимо њихове напоре да очувају врсте чији живот широм Европе емисиија приказује.

Сам избор животиња за ову серију пружа гледаоцима прилику и да упознају мало познате крајеве задивљујуће лепоте нашег континента. Серија је прави кинематографски сафари који смо премијерно доживели током фебруара и прве половине марта, а сада га до краја априла гледамо репризно.

Ево и ко су јунаци ових засебних прича

Орао брадан – Највећа птица грабљивица у Европи која изводи акробације у ваздуху током удварања, има распон крила од три метра, а насељава голе врхове швајцарских Алпа и шпанских Пиринеја.

Сива фока – Највећа водена грабљивица Старог континента тешка до триста килограма живи у хладним водама немачких и холандских обала, али и у леденим морима Арктика, где плива око тридесет километара на час и рони до сто метара, много је мање стидљива, а више радознала од својих рођака из других крајева света. Некада су их људи таманили као конкуренцију у риболову, данас су заштићене законом и могу се посматртаи са дина иза плажа које су резервисане само за ове фоке.

Бизон – Јунак цртежа праисторијских људи по зидовима пећина Европе а данас најтежи копнени сисар у Европи који у природи живи још само у Бјаловјешкој шуми у Пољској, на граници са Белорусијом, а која је једина прашума Европе стара десет хиљада година, мада је однедавно успешно расељен и у Румунију, што је добар потез природњака с обзиром да је бивши пољски министар екологије тражио да се ова прашума избрише са Унескове листе заштићених природних добара јер не могу да секу дрвеће, а њихови бизнисмени би баш то желели.

 

Пише Срђан Јокановић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању