Она зна шта жене воле
ДИЗАЈНЕРКА ДАНИЈЕЛА БИШКУП

У једном престоничком бутику, и само на том месту, ексклузивно се продају чизме и ципеле из премијум колекције дизајнерке „Лилу“ ципела, Данијеле Бишкуп. Иако дуги низ година гради свој бренд, чини се да је ове године направила велики искорак. Чизме преко колена од врхунске коже, ципеле са ромбоидима и штрафтама из најновије колекције одузимају дах свакоме ко их проба. Наше а светске. Маштовитог дизајна и изузетног квалитета.

По први пут у својој каријери, а већ пуне 23 године стоји иза бренда „Лилу“,  Данијела је недавно, на Београдској недељи моде имала необичну и веома интресантну промоцију, где је као дизајнерка била много видљивија и наступила је пред београдском публиком са слоганом „Лилу је Бишкуп“.

Иако Београђанке дуги низ година купују ципеле „Лилу“ још увек има оних које не знају ко их заправо прави. О томе зашто је данас важно да и дизајнер понекад изађе у први план, да се понекад дружи и да комуницира, фотографише се са својим купцима, причали смо са Данијелом Бишкуп. Први пут смо уствари причале и о бизнису, а не само о дизајну и производњи ципела по којима је итекако позната у региону.

– Заједно са мојом бизнис менторком сам се договорила да је време да окренем нови лист и да започнем нови правац пословања. Одлучила сам да је ангажујем у једном стресном моменту, када је моја кројачица, нажалост, била у болници због здравствених проблема, а ја нисам имала замену и узела сам сама да кројим ципеле. Размишљала сам интензивно, да ли је то након деценија рада добро за мене, а онда ми је у једном тренутку изашла интригантна реклама на Инстаграму са следећим слоганом: „Да ли сте ви запослени у својој фирми као радник или као послодавац“, и мени је кликнуло. Решила сам да бизнис менторку позовем већ сутрадан јер сам чула и од других људи колико је то корисно и колико им је помогла. Још једна њена парола ми се допала а гласи: „Зашто да кидамо живце, боље да кидамо бизнис“. Направиле смо састанак, попричале смо и виделе да нам се начин рада и размишљања о послу поклапају, па ми је сваки наредни карак у мом пословању био све занимљивији и сврсисходнији. Она ме је гурала да увек направим корак више, да кренем тамо где ја можда никад не бих кренула. Имале смо недељне сесије, пролазиле све фазе мог бизниса, правиле планове, ја сам имала и „домаће задатке“, писала сам извештаје. Она, Ана Ђорђевић, је из банкарског сектора и продавала је најскупљи производ у банци, а то је новац. Одлично је знала како да некоме ко је уметник помогне и да ме усмери.

Показало се да је промоција овог типа била више него успешна. Велики број жена које су присуствовале ревијама на Београдској недељи моде, највише су се, изгледа, фотографисале са вама и са вашим ципелама. Била је то једна корисна „одскочна даска“ за вас?

Ненад Радујевић, организатор Београдске недеље моде, предложио ми је да имам самосталну презентацију на овој манифестацији. А менторка ме је натерала и убедила да је увелико време да будем потпуно самостална у својој презентацији. Све се поклопило. Јер, ја сам увек некако била у другом плану и невидљива. Када је ревија неког дизајнера, обућа као аксесоар увек се појављује као „пратећа ствар“, јер се прво промовишу модели на писти. Кад је изложба модних детаља, такође, јер ми увек наступамо групно, па се ни тада не истичемо. Тако да сам ја сада први пут изашла пред публику именом и презименом. С обзиром да је производња обуће веома скуп посао, водила сам рачуна да увек будем приступачна са ценама на нашем тршишту, а да бих се решила финансијских проблема морала сам да направим заокрет.

 

Пише Бранка Ковачевић

Фото Миша Обрадовић

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању