За Ђурен у Гори да си
ЂУРЂЕВДАН НА КОСМЕТУ

После две године неодржавања и првог таквог прекида од 1945. године, 6. маја традиционално је опет обележен највећи горански празник  у Гори на Шар планини. Ова етничка заједница, која укупно броји око 50.000 припадника има свој јединствен дан, стожар – Ђурђевдан када  се најмасовије окупе у својој постојбини, Гори одакле баш сви потичу. Ђурен како Горанци називају Ђурђевдан, симбол  је почетка пролећа и младости, и неколико дана испред Ђурђевдана, Горанци из читаве Европе хитају у завичај. Журе да стигну у једно од 19 села разасутих подно горостасних, и у мају још под снегом врхова Шар планине. Села на надморској висини oд 1000 до 1700 метара.

Неписано  је традиционално правило Горанаца у Гори и готово као слоган звучи: “Где год, где си да си, за Ђурен у Гори да си“. То траје деценијама и из године у годину се омасовљује. Тако је било и овог Ђурена, после две године неодржавања сабора због пандемије корона вируса. Аутомобили престижних произвођача и регистарских таблица из Србије, свих бивших југословенских република и читаве Европе, преплавили су  пашњаке и ливаде на Влашки код села Враниште  на 1200 метара надморске висине где се одржава традиционално општегоранско саборовање. Унаоколо видљива горанска села утонула су у тек пробуђено зеленило простране још увек снегом прошаране Шаре.

Због велике гужве десетине полицајаца усмеравају возаче аутомобила  престижних произвођача где да се паркирају  на пространој пољани  Влашки која за Ђурђевдан постаје претесна. А код Горанаца важи и једно правило: никад се истим аутомобилом не долази за Ђурђевдан!? Увек са новом и скупљом машином. Престиж је овде и знак распознавања! Разапети шатори, распаљен роштиљ, гироси, импровизоване продавнице са свакојаком робом, рингишпили, којекаве игре за забаву…све то дочаравају слику правог сабора који све више поприма облик вашара.

На пространој озеленелој ливади саборовања оивиченој белим брезама и  четинарима, процветалим растињем под сводом плавог неба које као да је дотакло врхове Шаре, много је контрасти , старог традиционалног и  оног модерног, савременог. Тадиционална горанска стара ношња на женама, девојкама и деци привлачи пажњу радозналих бројних новинарских екипа али и војника Кфора из више земаља који су дошли овде да буду део величанственог окупљања Горанаца.

 

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању