До пећине и светиње „kађенице“ преко два моста опасна по живот

Није било тог јутра никога у просторијама туристичке организације у Овчар Бањи да чујем одговор на питање како да стигнем до пећине Кађенице. На вратима је писало радно време, али, како би својевремено рекао прокупачки шерет Пуне и на тараби пише “Беобанка” али нико не подиже ту паре. Дакле, папир трпи све. И тараба.Верујем да би туристички посленици имали какво-такво објашњење за посету овом изузетно значајном локалитету. Да неко пита мене како да стигне до пећине, мој одговор би био – никако. А, ево приче.- А одакле ти уопште знаш за Кађеницу приупита ме Веско Гавриловић пошто сам сео за сто у башти ресто-рана где је он побегао од августовских 37о Ц у хладу. – Тамо се не стиже лако, а требало би. Заслужује то место да га обилазимо чешће.

Наставак прочитајте у броју 3160.