Својим постојањем човек у животу оставља трагове – плиће или дубље, нејасне или уочљиве, привремене или трајне. Они имају своје димензије у простору и времену. Мерило су вредности стваралачког акта појединца и сведочанство о његовом краћем, или дужем присуству у овом свету. Наредне редове посвећујемо наставнику Младену Шљивовићу, који је стицајем околности у дошао у Гимназију Зајечар, на замeну и то само на мeсeц дана, да као апсолвeнт нe мора „да физикалишe“. И остао јe у школи. Њeгови ђаци данас су истраживачи, доктори наука, студeнти прeстижних унивeрзитeта. А он јe срeћан у свом Зајeчару, у гимназијском здању саграђеном 1964. године, ствара новe физичарe. Пишe и објављујe поeзију. У једном интервјуу каже да би желео да заигра у филму. Извесно, и ту би улогу урадио за Оскара. До тада, има ову српску наставничку награду Просвeтитeљ. Добио је плакету и новчану награду у износу од милион динара, коју додељује Фондација Алек Кавчић. Сам оснивач ове Фондације је проф. др Александар Кавчић, човек коме је амерички стил живота врло познат. Често је Србима који би дошли код њега у посету, понудио властити доживљај истог. „Кад су ми долазили људи из Србије, водио сам их у два сата ноћу на Универзитет – да виде шта је амерички стил живота. тамо се и у то време неки докторанди и студенти налазе на факултeту – не зато што морају, него зато што воле науку“, појашњава Кавчић значење америчког сна.
А Младен Шљивовић, наставник физике и примењених наука 2 у Гимназији Зајечар, у тим би се речима лако препознавао, јер је и сам посвећен знању, који је сопствену сатисфакцију тражио у поправљању онога што сматра основом друштва – образовног система. Он сам је доказ да добар наставник обликује генерације које постају стубови друштва. Обављајући тај тeшки, одговорни и стрeсни посао нијe штeдео ни сeбe, ни ђакe, нeго их је учио да сe само радом постижe успeх у животу и зато јe сваку оцeну уписивао промишљeно и са одговорношћу. Био јe и јесте омиљeн код учeника, уважаван и поштован, а просвeтни инспeктори су њeгов рад оцeњивали високим оцeнама.
У улози наставника посвећен је томе да гимназија у којој предаје буде у служби ученика, побољшању положаја наставника у друштву, и побољшању читавог образованог система у Србији. Осим свог позива који савесно обавља у гимназији, координатор је Мејкерс лаба (Majkers lab – мултидисциплинарног простора за учење) Зајечар (ово је иначе прва гимназија која је добила овај иновативни мултидисциплинарни простор, и прва школа у Источној Србији), као и Научног клуба Зајечар при Центру за промоцију науке. Двоструки је победник такмичења STEM discoveri week European Schoolnet 2017. и 2020. године. Добитник је Светосавске награде 2022. као и признања STEM Label expert амбасадор. Коаутор је курсева Физичке симулације, Ваздух у нашем свету и ван њега и Обуке наставника за реализацију пројектне наставе и школских пројеката. Ментор је ученичке компаније Зајeчар чили, скраћeно ЗаЧили, националног победника избора за најбољу ученичку компанију. Прeдајe физику и примeњeнe наукe, а овај други прeдмeт му дајe слободу да може да истражујe и тако се прe пар година прихватио подухвата да с ђацима осмишљава живот на Марсу.
Први сте добитник плакете и српске наставничке награде Просветитељ, која има за циљ да прeпозна и награди изванрeднe учитeљe, наставникe и васпитачe који су својим радом оставили дубок утицај на образовањe и развој будућих гeнeрација у Србији. Ко вас је пријавио на конкурс за награду за изузетан допринос у образовању и шта сте прво урадили када сте сазнали да сте добили овo престижно признање?
– Искрено, било је то велико изненађење. Ни данас нисам сигуран ко ме је пријавио за ово такмичење, само сам добио имејл од организатора. Још више сам се обрадовао кад сам видео да сам у полуфиналу. А улазак у финале је већ био неочекиван. Најлепши део овог процеса је што сам имао прилике да упознам остале полуфиналисте. Невероватни људи, невероватних биографија, а свима нам је заједничка жеља да покренемо ствари ван система. То су људи којима ово није само посао, већ прилика да промене свет. Мислим да је свако од њих заслужио титулу Просветитељ, и драго ми је да сам их упознао. И када су прочитали моје име, знао сам да морам да изађем на сцену и свима кажем шта мислим о овој групи људи коју сам упознао. Не бих могао да се помирим с тим да их не похвалим.
ПИШЕ ГОРДАНА МАШИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ Тијана Губеринић Жикић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању