Овогодишњи добитник ВИРТУС награде за индивидуални допринос филантропији је Милорад Јурковић, из Беочина, који је до сада израдио и поклонио више од 1.200 столица за бебе, али је много учинио и за све друге који су му се за помоћ обратили, од набавке медицинске опреме, преко куповине краве за бројну породицу из Поткозарја, до изградње купатила брачном пару са четворо деце у близини Пећинаца… Иако са супругом и двоје деце и сам живи као подстанар, Столар Миле, како га сви зову, стиже до оних који су у још већој муци и о њима стално брине.
Недавно је додељена сада већ традиционална ВИРТУС награда, коју је Фондација „Траг“ установила пре једанаест година са идејом да подстакне људе да се активно укључе у побољшање живота у местима у којима живе. Награда се додељује у пет главних категорија: Главна награда за допринос компаније на националном нивоу, Награда за допринос локалној заједници у којој компанија послује, Награда за мало и средње предузеће, Награда за дугорочно партнерство између пословног и непрофитног сектора, као и Награда за индивидуални допринос
филантропији. Независни жири сваке године додели и по неко специјално признање, ове године су то била признања за волонтирање, за индивидуални допринос развоју филантропије у локалној заједници и за младог филантропакаже Марија Митровић, менаџерка за филантропију „Траг“ фондације и објашњава. Сврха ове награде је да препозна и јавно истакне компаније, предузећа и појединце који су стратешки и дугорочно подржавали развој заједница и тиме дали најбољи пример другима. Када су појединци у питању, најважније је постојање аутентичне филантропске мотивације, оне која превазилази оквире уобичајених пословних активности номиноване особе. Често се сматра да жири у обзир узима само финансијски допринос, но изузетно су важни и други облици подршке пренос знања и вештина, помоћ у роби и материјалу и волонтерски рад. Заиста није неопходно да особа буде имућна да би била филантроп, доброчинство је дубоко укорењено у нашој природи и нико од нас није толико сиромашан да не може помоћи угроженијем од себе закључује Марија Митровић. Овогодишњи индивидуални добитници ВИРТУС награде управо потврђују њене речи, јер су то особе великог срца, а не препуног новчаника, који својим постојањем и радом потврђују да је доброта и лепота свуда око нас, само је потребно препознати је, ширити и неговати.
Чудесне Милетове столице
Милорад има 48 година, ожењен је и отац двоје деце. Живи у Беочину, у изнајмљеном стану, а недалеко, у родном Раковцу, зида кућу, коју још није успео да „стави под кров“. Тамо му је и радионица у којој настају данас већ свима познате Милетове чудесне столице за бебе, које не само што су практичне и лепе, већ су и симбол свега што је Миле урадио последњих година из чисте љубави према људима и жеље да им помогне. Његова прича је доказ да су чуда могућа. А ево, како је све почело: Био сам изреволтиран ценама, посебно кад је у питању беби опрема, па сам поставио на свој Фејсбук слику столице за бебе пре тога сам већ радио столице и кревеце и поклањао пријатељима и рекао да је дарујем коме треба. Било је то 9. маја 2015. године, и настао је бум! За два дана моја Фејсбук страница се срушила од великог броја људи који су се јавили. Успели смо да вратимо Фејсбук профил, па се опет срушио и онда смо израдили страницу која данас има више од шездесет хиљада пратилаца. Та прва столица је отишла у Београд, у породицу која је дуго чекала на прво дете… Тешко је направити критеријум, и одлучити коме дати столицу, прича даље Столар Миле. Обично су то породице са више деце, слабијег материјалног стања, али хоћу да помогнем и младим брачним паровима. Ево управо правим 1235. столицу, већ је поклоњена, већ сам обавестио људе којима ће стићи. Не задржи се столица нити један дан у радионици, већ се одмах транспортује где треба и где је с нестрпљењем чекају. Људи и даље пишу Милету, и он се труди да свима, колико је могуће изађе у сусрет. Свој рад и столарско умеће улаже бесплатно. Али, шта је са материјалом? Одакле му средства за сировине? Јако пуно пратилаца се одазвало да ми помогне, када се прича на Фејсбуку прочула. Људи који имају палете, јер се од тога праве столице, доносе ми их бесплатно, а син Стефан и ја растурамо палете. Он то ради од своје 14 године, а данас има 16, и већ је сам направио педесетак столица.
Наставак можете прочитати у броју 3091.