ВЛАДА МИТИЋ, ЗАДУЖИО И НИШ И БЕОГРАД
Добротвор на присилном раду

Влада Митић био је један од најспособнијих и најбогатијих трговаца и велетрговаца које су Београд и Краљевина Југославија имали између два светска рата. Рођен је у Нишу, 30. децембра 1884, као најстарије од четворо деце оца Тодора и мајке Костадинке, девојачко Николић. Имао је двојицу браће: Миту (Ниш, 1888 – Београд, 1971) и Драгољуба – Драгија (Ниш, 1891–1978) и сестру Јелену. Отац Тодор је рано умро, те се мајка преудала. Бригу о деци преузео је ујак Влада, јорганџија из Ниша.

Четворо деце завршило је ондашњу четворогодишњу основну школу и изучила су јорганџијско-ћурчијски занат код ујака. Као најстарије дете Влада је о својој браћи и сестри преузео бригу, те је био ослобођен војне обавезе, док је брат Драгољуб био учесник ратова 1913. и 1914–1918. Почетком 20. века, Влада је отворио самосталну јорганџијско-ћурчијску радњу у Нишу.

Окупацију Србије у Првом светском рату провео је у Солуну радећи у својој струци, на снабдевању Српске војске памуклијама. Након Првог светског рата, у својој јорганџијско-памуклијској и трговачкој радњи у Нишу Влада Митић и брат Мита почели су да се баве и увозом памука из Солуна. Убрзо прелазе у Београд и отварају фирму под називом „Влада Митић и брат“. У својој фирми Влада Митић је запошљавао неколико стотина радника које је разним повластицама и погодностима везивао за фирму, а они су му пожртвованим радом и поштеним односом према послу исто враћали. Остаје за памћење да је за своје раднике основао 14 спортских секција, које су се под именом „Митић“ такмичиле у разним лигама и турнирима.

Иако формално са минималном школском спремом Влада Митић био је виспрен трговац. Много је путовао, посећивао велике сајмове и европске градове, куповао књиге о трговини, чије је преводе плаћао, и доста читао. Тако је у једној од, онда саобраћајно најпрометнијих и најпознатијих београдских улица, Кнез Михаиловој, у броју 41, отворио и прву модерну робну кућу – „Митић“. Другу продавницу у Београду имао је у Улици краља Милана 18, а у Нишу, у централној Обреновићевој улици, број 21. Као трговац био је познат по томе што је давао најразличитије повластице и попусте својим муштеријама. Први је државним службеницима увео куповину на рате уз осигурање плаћања.

Амбициозни Митић је планирао и сакупљао новац како би подигао највишу пословну зграду на Балкану, вишу и већу од ондашње нове и модерне Палате „Албанија“ у Београду. У тој брижљиво планираној будућој вишеспратници  налазила би се највећа и најмодернија робна кућа са брзим лифтовима и рестораном са баштом и видиковцем на крову. Одабрао је локацију за изградњу  на једном од најпрометнијих централних београдских тргова – Славији.  Почео је да откупљује куће, радње и плацеве. Није питао за цену, мада га ни власници некретнина нису жалили, а све како би што пре ослободио простор за градњу своје будуће вишеспратнице.

 

Приредио Бранислав Тикић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању