Дојење је темељ имунитета

Гола беба би требало да буде на голим грудима мајке одмах након порођаја да би, пошто излази из релативно стерилне средине, добила прве бактерије које су везане за мамину кожу и тако почела да стиче имунитет 

Ова гoдина је пoсвећена пoпулациoнoј пoлитици и пoвратку здравoм начину исхране нoвoрoђене деце 

У психолошком портрету Никол Тесле, професор доктор академик Владета Јеротић навод анализу америчког професор и психоаналитичара Џула Ајзенбада, кој открива да наш чувени научник у најраније детињству емотивно и физички није има пажњу мајке у периоду дојења. Тесла је због тога, једне стране идеализовао мајку, а с друге стране цело живота је бежао од ње испуњен тугом због неостварено очекивања.

Сложили се или не са наведеном психолошком анализом, једно је сигурно: за новорођенче је мајчино млеко најбољи извор хране и свих других потребних састојака који јачају његов имунитет, али и сам чин дојења је емотивно врло важан за бебин психички развој. „Бебе рођене вагиналним путем имају здравију микробиоту, јер су проласком кроз порођајни канал успеле да гутањем бактерија колонизују црева добрим бактеријама . Зато је потребно да дозволимо да дете одмах након порођаја буде на грудима мајке и да се спречи да се беба колонизује бактеријама из окружења“, поручује прим. др Љиљана Станковић, неонатолог у ГАК „Народни фронт“ и национални координатор Програма подршке дојењу. Нажалост, напредак цивилизације је донео и одвајање човека од природе, укључујући и све масовније избегавање мајки, из разних разлога, да доје своје бебе. Уместо тога, предност се даје храни у флашицама, која се

рекламира на „сва звона“. Због тога се на јавним местима, ретко могу видети мајке како доје своје малишане. „Увелико је познат податак да у Србији имамо један град годишње мање због високе стопе морталитета, што је око 35 хиљада људи, тако да ми у нашој земљи имамо негативан природни прираштај, а и стопа дојења пада. Све је то повезано са агресивним кампањама произвођача млечне формуле, које су почеле да се појављују на тржишту почетком 20. века,“ подвлачи прим.др Станковић. Притом, према њеним речима – приче о томе да мама нема млека, или да га нема довољно, код 95 одсто жена апсолутно нису тачне. Уколико и постоји медицински разлог за недостатак млека, он је присутан у само три до пет одсто случајева. „Све остале жене имају заблуду, неку психолошку препреку или страх да као мајке неће довољно нахранити своје дете“, наводи наша саговорница. Зато ваља имати на уму да се темељ имунитета ствара колонизацијом бактерија са тела мајке. Самим тим, гола беба би требало да буде на голим грудима мајке одмах након порођаја да би, пошто излази из релативно стерилне средине, добила прве бактерије које су везане за мамину кожу. „А мамино млеко је као живо ткиво у којем се налазе добре пробиотске бактерије, леукоцити, бела крвна зрнца и имуноглобулини. Свега тога, наравно нема у млечној формули. И тако се беба која сиса мајчино млеко припрема за цео живот на најприроднији могући начин да буде здрава и отпорна на болести.“ – вели прим. др Станковић. Будући да је млеко делимично и производ психичког стања мајке, правилно би било да она током дојења узима квалитетну храну, да добије подршу породице и супруга, као и да се мање бави кућним пословима, како би била релаксирана и одморна.

Стоп предраcудама: ако cе беба буди и тражи да cиcа на cат времена, то не значи да мајчино млеко није добро

Шта са учесталим констатацијама младих мајки да немају млеко због дефекта у млечним жлездама? „Мала је шанса да оне медицински немају млеко, али је тачно да мајка може себи да обустави млеко стресом, страховима, неповерењем и свим осталим околним факторима, одговара наша саговорница. Жена је као виолина, ко не зна да свира на њој, увек производи погрешне звуке. Једноставно, бахатим понашањем је направљен отпор у душама мајки и оне више немају поверења у сталне препоруке лекара колико је мајчино млеко незаменљиво.“ – објашњава наша саговорница. Када је у питању подој, додаје прим. др Станковић ваља имати у виду да је величина бебиног желуца када се роди као кликер, јер дигестивни систем и ензими нису зрели за варење. Зато подој и траје кратко, то јест беба узме као први оброк пет-шест милилитара млека, па за сат времена поново, и поново… У трећој недељи живота величина желуца бебе порасте на 50-60 милилитара. Док год се величина желуца не повећа, беба и мама су заједно.Тако се систем за варење навикава на мале количине оброка. Ако се беба на силу натера да вари више, то није здраво. „Најчешћи одговор младих мајки, када дете плаче, јесте да морају да га дохране. Притом, оне не схватају да беба реагује на емоцију и узнемиреност мајке. Осим тога, ако се свако плакање детета прогласи за глад, тако се праве генерације дебеле деце“ – упозорава прим. др Станковић. Деца која одрастају по том моделу (да их је мајка за сваки емотивни или било који други проблем у животу утешила храном), поменути образац понашања настављају инстиктивно. Тако се ствара дете, које на најмању непријатност добије храну. Деца која се прехрањују флашицом ћуте и преживљавају тај „терор“ на дигестивни тракт. „Не познајем ниједну маму која срцем није желела да уради најбоље за своју бебу. Али, не ваља ни када се дете претерано заштити, као ни када се занемари. Родитељство је поприлично озбиљан задатак“ – закључује прим. др Станковић.

Наставак можете прочитати у броју 3109.