Оружани сукоб, којим су светске силе данима унапред „махале“ и претиле, свака из свог аспекта и интереса, а обичан свет нагађао да ли ће га бити или неће – ипак се десио. Руске војне снаге делују на територији Украјине са копна и из ваздуха, а сви медији из сата у сат преносе најновије вести и слике разрушених зграда, повређених људи, уплакане деце, опустелих улица, оклопних јединица, војних одреда, цивила са пушкама у рукама, застрашених људи који покушавају да се склоне, а пре свега најмлађе, од бомби, детонација, пуцњева, гелера… Слике рата, нама, на жалост, добро познате из не тако давне прошлости, сада су подигле на ноге цео свет. Углавном је европска и светска јавност уједињена око става да је Путин извршио инвазију на независну државу, и у складу са тим, покренути су сви досад већ виђени механизми да Русија због тога буде кажњена. И не само ти познати и већ често пута употребљени механизми. Многи облици санкција према Русији, Путину, његовим блиским сарадницима, и самим Русима, преседан су у новијој међународној политици, па је тако практично свим руским спортистима забрањено учествовање у свим међународним такмичењима, блокирају се рачуни познатих тајкуна блиских Путину, одузима им се имовина, чак је онемогућен приступ руским медијима попут „Раша тудеј“ и „Спутник“… Србија се, како је изјавио председник Вучић, прикључује свим одлукама Генералне скупштине УН о кршењу територијалног интегритета Украјине у сукобу са Русијом, али ће одбити све оне које се односе на санкције Русији.
Преговори између Москве и Кијева су започети па прекинути, са иницијативом да буду настављени… У Кијеву је, у међувремену, погођен ТВ торањ, у Харкову болница-породилиште. Уједињене нације су закључно са 2. мартом објавиле да је погинуло 136 цивила укључујући и 13 деце, али ове бројке су дефинитивно непоуздане, а зависно од извора, помиње се и на стотине мртвих и на хиљаде рањених.
Оно што је сасвим поуздано, колоне избеглица се већ данима крећу ка границама са Пољском, Словачком, Мађарском, Румунијом, Молдавијом… У тренутку писања овог текста, њихов број је негде око 700.000, углавном жена, деце и старијих људи, пошто је мушкарцима од 18 до 60 година забрањен излазак из земље, како би узели оружје у руке и бранили домовину.
Пољска, која је већ удомила око милион и по Украјинаца пре избијања сукоба, и која је изразила чврсту подршку Украјини, примила је до сада највише избеглица. Пољски премијер Матеуш Моравјецки изјавио је да је до средине прошле недеље украјинско-пољску границу прешло три стотине хиљада избеглих лица, и нагласио да у њихову земљу могу да се склоне не само Украјинци, већ и хиљаде студената и других странаца који су у Украјини живели. „За украјински народ наше срце је на длану, данас је тренутак, треба помагати“, казао је Моравјецки. Он је такође упозорио да пријем избеглица и конвој хуманитарне помоћи треба да се обавља убрзано, због информација да би, уколико напади крену са севера, из Белорусије, избеглице биле одсечене од пољске границе. „Хуманитарна криза продубљује се из сата у сат, па данас дневно улази и до 100.000 Украјинаца“, закључио је Моравјецки.
Очекује се, такође, да ће у Мађарску у овом првом таласу ући око 600.000 људи. Такође, око 140.000 Руса прешло је из Украјине у Русију.
Украјинци, иначе, могу путовати у 140 земаља света без визе, али због затварања ваздушног саобраћаја, једино су им суседне земље опција у овом тренутку. И Ирска је објавила да укида визе за Украјинце, док су САД рекле да пружају хитну помоћ, али су сигнализирале да би Европа требало да буде њихова прва дестинација.
Европски парламент је у међувремену усвојио Резолуцију којом се осуђује руска инвазија на Украјину.
У овом тренутку, како је рекао и Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, несагледиве су последице овога рата, као и број избеглица, који би се могао попети и на милионе. Уједињене нације су саопштиле да би број особа које траже уточише изван Украјине могао порасти на пет милиона.
„Неке су процене да од пет до седам милиона људи може напустити Украјину, ако се ратна дејства наставе. Замислите шта ће се десити ако дође до ескалације ратних дејстава и ако цивили више буду укључени у њих и почну више да страдају,“ каже Радош Ђуровић, директор Центра за помоћ тражиоцима азила у Србији. Он је потврдио да је известан број Украјинаца већ дошао у Србију, махом је реч о људима који овде имају породице па самим тим и смештај. „Контактирају нас, каже Ђуровић, и ми их онда упућујемо на Граничну полицију да их региструју, па да видимо шта даље. Међутим, ми морамо да повећамо капацитете, јер тренутно имамо места за 6.000 избеглица од којих је већина већ попуњена, а с обзиром на ситуацију, морали бисмо да обезбедимо бар 10.000 места.“
Што се наших људи у Украјини тиче, према речима нашег амбасадора у Кијеву Аце Јовановића, тренутно су тамо остали само они који ту живе дуже од 10 или 15 година, и они су се махом склонили код пријатеља у викендице. Јовановић је такође рекао да су сви они замољени да се јаве Амбасади приликом евакуације, да би знали где се ко и у ком тренутку налази. Они, који су већ кренули ка западним границама Украјине, заустављани су, каже амбасадор на неколико контролних пунктова. Кад је реч о стању у Кијеву, амбасадор Јовановић каже: „Град је скоро полупуст, сви који су могли да изађу, изашли су. Велики је притисак према железничкој станици, јер то је један од начина изласка из Кијева. Железница сада вози бесплатно ка западу, а јутрос су УН организовале конвој за евакуацију испред једног хотела.“
Било како било, у овом тренутку је немогуће предвидети наставак преговора, ескалацију или смирење ратних сукоба, као ни судбину нуклеарних постројења у Украјини, око које се тренутно „ломе копља“. Оно што је сигурно, ово је највећа избегличка криза од 2015. године, а Европа је пред великим новим искушењем: како ће изаћи у сусрет милионима људи који су остали без крова над главом, побегли од попришта, носећи са собом само најнужније, међу којима је највише деце и њихових мајки. Резолуције, декларације, па чак и економске санкције и други притисци у овом тренутку нису довољни да људима без наде, без икаквих средстава за живот, и врло уплашеним због страхота које су проживели – обезбеде сигурнију и извеснију будућност.
Пише Сања Лазаревић