Dolazak na Albanske obale

U jeku zime s kraja 1915. i prvim mesecima 1916. godine srpska vojska u kleštima armija Centralnih sila prisiljena je na povlačenje s albanskih obala Jadrana. Istražujući italijanske arhive, dr Mila Mihajlović je došla do novih podatka koji bacaju drugačije svetlo na ulogu saveznika u humanitarno-vojnoj operaciji tokom koje je italijanska mornarica, od 12. decembra 1915. do 29. februara 1916. godine iz Albanije evakuisala 260.895 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika – zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i drugog materijala. Sa vojskom je evakuisana i srpska Vlada, vojni vrh, kralj Petar Prvi Karađorđević i regent Aleksandar. U istoj operaciji evakuisano je i 6.000 crnogorskih vojnika i kralj Nikola Prvi sa porodicom. Iz knjige dr Mihajlović „Italijanski mornari za srpsku vojsku: Zalog humanosti u odiseji pakla (1915-1916)“ (IK „Čigoja štampa”), objavljujemo najzanimljivije i našoj istoriografiji do sada nepoznate detalje.

U jesen 1915. godine je iz Niša na put preko Albanije krenulo između 35 i 40 hiljada zarobljenika, austrougraskih vojnika koje je zarobila srpska vojska. Opis njihovog puta daje i zarobljenik Josef Šramek, Čeh. „Mnogi, ne mogavši više da izdrže glad, prodali su Albancima poslednje lične stvari, uključujući i dragocene šinjele, samo da mogu da kupe hleb. Kada im je nestalo novca, pokušali su da isprose nešto od albanskih porodica, ali je svaki pokušaj bio zaludan, jer su i oni bili gladni“, zapisao je Šramek. „ Duž puta su ležali uginuli konji. Bacili smo se na njih kao čopor vukova, kidali smo komade mesa, upalili vatre i pekli ih. Taj komad poluživog mesa, crnog od dima, činio mi se ukusniji od prasetine. Ispekli smo i koji komad mesa da ponesemo.

Nastavak možete pročitati u broju 3086.