Преминула је само четири дана након што је најавила нове послове. Доналд Трамп је увео седам дана жалости и спуштене заставе на пола копља поводом смрти легенде кантри музике и жене великог срца која је милионе долара издвајала за помоћ болеснима и сиромашнима
Доли Партон, једна од највећих кантауторки у историји кантри музике, која је била подједнако вољена и због свог хуманитарног рада, преминула је у 80. години. Смрт певачице на Инстаграму је објавио њен нећак Брајан Сивир. „Замишљао сам колико ће овај тренутак бити тежак, али тек сада заиста осећам његову тежину“, написао је. „Част је, заиста част, помешана са огромним поносом и великом тугом“. Тим који је радио за Доли Партон потврдио је да је певачица преминула у уторак „након што се храбро суочила са кратком болешћу изазваном раком“: „Доли је данас напустила свој земаљски живот у Центру за рак Вандербилт-Инграм, окружена најближима“, наводи се у саопштењу.
Њена смрт уследила је након што је Партон у мају саопштила да отказује наступ у Лас Вегасу и да се већ неколико година лечи од камена у бубрегу.
– Господе, изваде ми више камења годишње него што га има у каменолому у Роквуду, у Тенесију – рекла је Партонова тада. – Али, озбиљно, мој имуни систем и мој систем за варење потпуно су се пореметили током последњих неколико година и сада напорно радим на њиховој обнови и јачању, па се надам да ћу ускоро поново бити у пуној форми.
У петак, четири дана пре него што ће умрети, Доли је признала да је успорила темпо након што јој је у марту 2025. преминуо супруг Карл Дин са којим је у браку била готово шест деценија. Ипак, инсистирала је да још није спремна да напусти сцену.
– Иако се још опорављам, и даље радим! Знате мене, а још толико тога желим да остварим да ћу наставити да радим док год будем могла
Била је толико надарена да је две од највећих песама 20. века – „Џолене“ и „Увек ћу те волети“ – написала истог дана. Њено кантауторско умеће одликовали су живописно приповедање, изузетна емоционална проницљивост и снажне мелодије, које је певала продорним и кристално јасним гласом. Од огромног опуса који броји стотине песама, чак 25 синглова доспело је на прво место америчке кантри листе, док је 47 њених албума ушло међу првих десет. Успешно је прешла и у поп воде, па је хитом „Од 9 до 5“ 1980. стигла до првог места америчке листе најпродаванијих синглова. Паралелно са музичком каријером остварила је и запажене глумачке улоге, за које је два пута била номинована за Златни глобус, а кроз свој хуманитарни пројекат „Библиотека из маште“ поклонила је деци више од 300 милиона књига.
Све је то радила са много стила – уз шљокице, гламур и фризуре које су се уздизале у небо – а њена чувена опаска о сопственом изгледу, „потребно је много новца да бисте изгледали овако јефтино“, остала је један од најцитиранијих примера њеног бритког хумора.
Певачица никада није скривала своју хришћанску веру, али је истовремено била јавна подршка ЛГБТ заједници, залагала се за право на истополне бракове и говорила у одбрану трансродних особа.
– Стално говорим: ако сте тако добар хришћанин каквим себе сматрате, зашто осуђујете друге људе – рекла је у телевизијском разговору са Ларијем Кингом 2017. године. – То је Божји посао.
У истом духу, неколико година раније, кроз шалу је рекла једном британском медију: „Мислим да геј паровима треба дозволити да се венчају. И они треба да пате баш као ми, хетеросексуалци“.
Доли Партон је рођена у сиромаштву, у брвнари са једном просторијом у Тенесију. Била је четврто дете мајке Ејви која ће до своје 35. године имати 12 деце, и оца који је радио као земљорадник и грађевинац. Једна од њених највољенијих песама, „Капут од много боја“, говори о одећи од комадића различитих тканина коју јој је направила мајка. Прву гитару Доли је импровизовала од мандолине, на коју је ставила жице за бас-гитару. Праву гитару добила је од стрица када јој је било осам година. Од певања у цркви стигла је до наступа на локалној телевизији са десет година, а први сингл снимила је са тринаест. Исте године наступила је у „Гранд Оле Оприју“, чувеној концертној дворани у Нешвилу која је у самом средишту кантри музике, а најавио ју је Џони Кеш.
„Одувек сам веровала да ће ствари кренути набоље и сањала сам о томе још пре него што сам кренула у средњу школу“, рекла је касније. „Увек сам желела да будем звезда. То ми је деловало сасвим природно“.
После завршене средње школе 1964. године, преселила се у Нешвил и почела да пише песме, још не и да их пева. Већ наредне године потписала је уговор као певачица и у почетку су покушавали да је обликују као поп извођача, али без успеха. Када јој је дозвољено да пређе на кантри музику, уследили су узастопни хитови, а објавила је и дебитантски албум „Здраво, ја сам Доли“. Године 1966. удала се за Карла Дина, који је преминуо 2025. Њих двоје су 2016. обновили брачне завете, поводом 50. годишњице брака.
Од 1967. њена каријера наставила је да иде узлазном путањом захваљујући сарадњи са кантри певачем и телевизијском звездом Портером Вагонером. Први њихов кантри хит који је стигао до броја један била је песма „Џошуа“ 1971. године.
„Џолин“, незаборавно сирова и очајничка молба супарници за љубав њеног мушкарца, објављена је 1973. и постала њен први успех у Великој Британији, где је стигла до седмог места. „Увек ћу те волети“, коју је написала Вагонеру као опроштај након завршетка њихове креативне сарадње, била је број један на кантри листи 1974. године, а поново је доспела на врх и у новој верзији из 1982. Песма ће потом доживети огроман успех када је Витни Хјустон снимила за албум са музиком из филма „Телохранитељ“ (1992) у коме је играла са Кевином Костнером.
Средином седамдесетих Партон је проширила свој музички израз, прихватајући аранжмане са елементима поп-рока у песмама попут „Светло ведрог, плавог јутра“ из 1977. Врхунац њеног успеха дошао је 1980. године, када је имала три узастопна кантри хита на првом месту, међу којима је била и „Од 9 до 5“, из истоименог филма у којем је играла са Џејн Фондом и Лили Томлин. Песма јој је донела номинацију за Оскара.
Још један велики, и данас незаборавни, хит уследио је 1983. – песма „Islands in the Stream“ био је дует са Кенијем Роџерсом, такође великом кантри звездом. Током осамдесетих остварила је и неколико запажених филмских улога, између осталог уз Берта Рејнолдса у филму „Најбоља мала јавна кућа у Тексасу“, са Силвестером Сталонеом у „Лажном дијаманту“, као и у глумачкој постави коју су чиниле бројне познате глумице (од Џулије Робертс и Сали Филд до Олимпије Дукакис и Ширли Меклејн) у филму „Челичне магнолије“.
Партонова је 1984. добила звезду на Холивудској стази славних. Снимила је још неколико филмова и наступала широм света, али се увек враћала музици која ју је прославила – и брдима источног Тенесија, где је рођена и где су она и њен супруг живели.
„Никада немојте заборавити своје корене – ни свој дом, ни своју косу“, рекла је једном приликом.
Године 1986. отворила је тематски забавни парк „Доливуд“ у Великим Смоки планинама, недалеко од свог родног краја. Парк се простире на 165 ари и има тобогане, спа центар, комплекс брвнара, ресторане са позоришним сценама, уточиште за белоглаве орлове, као и музичке и занатске садржаје који славе апалачко индијанско наслеђе овог региона.
Током читаве каријере, Доли је успевала да своје обожаваоце остави у недоумици када је реч о њеним политичким ставовима, мада је 2016. разљутила многе републиканце када је рекла да је Хилари Клинтон „веома квалификована“ за председницу. У једној објави на интернету, Партонова се исправила и рекла да не подржава ни Хилари ни њеног тадашњег противкандидата Доналда Трампа: „Трудим се да се не бавим политиком, али ако већ морам, онда бих могла и сама да се кандидујем, јер имам косу за то – огромна је – а у тој трци би им добро дошло и још мало груди“, написала је.
Фондација Доливуд, финансирана приходима од ових пословних и креативних пројеката, основана је 1988. У почетку је додељивала стипендије за студенте и водила програм чији је циљ био да помогне деци да заврше средњу школу у њеном родном округу Севир у Тенесију. Покренула је средином наредне деценије пројекат „Библиотека из маште“ у оквиру којег је свако дете у округу добијало једну књигу прилагођену узрасту сваког месеца све док не напуни пет година.
„Мој отац није знао ни да чита ни да пише и видела сам колико то може да буде тешко и фрустрирајуће у свакодневном животу“, објаснила је. „Желела сам да и тата буде део тога. Желела сам да ми помогне како би могао да буде поносан на то, и тако је и било“, написала је на свом сајту 2020. „Доживео је да чује децу како ме зову Госпођа Књига“.
Програм се 2000. проширио на целу Америку, 2006. постао међународни, а данас се сваке године у Сједињеним Државама, Канади, Аустралији, Великој Британији и Ирској дистрибуира око 40 милиона књига.
Милијардер Џеф Безос је пре четири године тој књижевној фондацији донирао сто милиона долара. Те године Доли је објаснила да циљ није само унапређење писмености деце.
„Ствар је и у томе што они добијају потврду да су важни. Добију ту малу књигу са својим именом у пошти и осећају се посебно. Почињу да буду поносни на себе и знају да тамо негде постоји неко ко мисли на њих“.
Певачица је 2003. основала фонд за помоћ у очувању белоглавог орла, потом је поклонила пола милиона долара за отварање болнице у округу Севир, координирала помоћ људима погођеним пожарима у Смоки планинама 2016. године и учествовала у хуманитарном албуму чији је приход био намењен борби против сиде. Подржавала је покрет „Црни животи су важни“ и права трансродних особа, а противила се закону Северне Каролине којим је трансродним особама било ограничено коришћење тоалета у складу са њиховим родним идентитетом.
Више пута је донирала новац медицинском центру Универзитета Вандербилт у Нешвилу, где се њена братаница лечила од леукемије. Најпознатија донација била је она из 2020. године, када је издвојила милион долара за истраживање вакцине против ковида 19, које је касније постало део темеља за развој вакцине компаније „Модерна“.
„Мој дугогодишњи пријатељ, доктор Нађи Абумрад, који је годинама укључен у истраживања на Вандербилту, обавестио ме је да остварују нека веома узбудљива достигнућа у истраживању корона вируса и проналажењу лека“, написала је на Твитеру у априлу 2020, док је велики део земље био у карантину.
Абумрад, који је лечио Партон након саобраћајне несреће која јој се догодила 2013. године, тада се спријатељио са кантри звездом. „Без икакве сумње у мом уму, њен новац је омогућио да истраживање које је водило ка вакцини напредује десет пута брже него што би напредовало без њене помоћи“, рекао је Нађи.
Пише С. Јокановић