Много тога памте његове обале, а он је пригрлио доста тога вредног на свом дугом путу. Тимочка буна, судбина песника Војислава Илића Млађег, Боговинска пећина, манастири, локалитет Феликс Ромулијана… само су део онога што се налази у његовом осамдесетак километара дугом току до Зајечара, где са Белим Тимоком твори реку Тимок
Црни Тимок, Црна река или Кривовирски Тимок? Званично је то Црни Тимок, један од три Тимока. А Бољевчани, житељи вароши која се налази у долини реке, прихватили су речи црно и река и своју велику и лепу манифестацију назвали „Црноречје у песми и игри”.
Дугачка је река Црни Тимок. Осамдесетак километара преваљује од извора до спајања са Белим Тимоком. Кроз лепе пределе протиче, историја је настајала на њеним обалама. А чувари природе имају примедбу. Кажу, на Црном Тимоку може да се види наш немар. Односно, како у само осамдесет километара дугог пута можемо да од нечег прелепог начинимо нешто што никоме не може да служи на част. На изворишту вода може да се пије, на увиру поред ње не може да се дише. Од смрада којем смо ми кумовали.
На путу од Параћина ка Бољевцу, табла са леве стране показује правац ка Кривом Виру. Месту познатом подједнако по сиру и Тимочкој буни. Можда мало више по сиру, ако је судећи према таблама крај пута. Јер,
својевремено, чувени сир правила је готово свака породица у селу. А бројало је место и до две и по хиљаде душа. А Тимочка буна беше давно. Ко се тога још сећа?
Крвава Тимочка буна је, подсећања ради, отпочела у близини овог насеља, па се проширила на читаву Крајину. Збило се то октобра 1883. Државну комисију, која је, по наређењу краља Милана, дошла да од народа одузме оружје, народ је затворио у кафану, а око кафане, под прозоре и врата, навукао сено. Или да Комисија одустане од наума и напусти село или да изгори. Ескадрон коњице и одељење наоружаних жандарма, у њеној пратњи, нису јој били ни од какве помоћи пред гневним народом, па су сви морали да
се врате у Бољевац и Зајечар…
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању.