Крајем априла Ибар је био мутан, надошао, валовит и брз. Ту, недалеко од места где ће своје воде да преда моћнијој Западној Морави, прича своју последњу историјску причу. Сведочи о минулим вековима, о владарима и слугама, коњаницима и јунацима, али и о савременим посетиоцима Жиче, једног од наших најлепших и највреднијих манастира.
На обали мале реке Крушевица, у атару села Жича, некада Крушевице, подигао је велики жупан Стефан Немањић једну од својих задужбина.Тог сунчаног априлског јутра на простору испред манастирске капије монахиња је враћала сваког ко је хтео да се паркира. Подаље од ње, испред неколико војних и жандармеријских возила стајали су униформисани момци. Они су, свакако, били ти који су тражили да простор буде чист. Долазио је неко од политичара, све је морало да буде безбедно. А званични паркинг далеко. Једина мана овог предивног амбијента.
Овде се последњих година стално нешто ради. Обнавља и зида. Не чуди, велики је то комплекс, треба га одржавати. А радови су комплексни. О манастиру је све исписано и знано. И ко га је основао, и ко се крунисао и какве су фреске. Зато овом приликом само једна легенда која је уткана у грб града Краљева, а везана је за ову светињу. Она каже да ће се након Стефана Првовенчаног, у Жичи крунисати још шест краљева и за свакога ће бити отворена а затим и зазидана по једна врата. Због тога је и остао назив “седмоврата Жича”. А тај велики грб града састоји се од седам златних краљевских венаца који означавају седам крунисања Немањића у овој светињи.
Вијуга пут, прати реку. После двадесетак километара од Краљева, на уређеном паркингу испред ресторана са фонтаном, паркирано неколико аутомобила. И један аутобус. То је идеално место за паузу. Донедавно и место одакле је свако ко је желео, могао да се попне до старог града Маглича.
– Не можете горе, једино да позовем скелаџију да вас превезе, – одговори конобар на питање колико треба времена да се попне до старог града. – Знате, 2020. је вода однела висећи мост и од тада овде не може да се пређе река. А тај мост је иначе био забрањен за употребу још 2018. Но, људи су прелазили на свој ризик.
Изговори то конобар, спусти кафу и оде. Намернику остаје само да се диви утврђењу које стреми у висине тамо на стени, високо на десној обали реке. Постојало је неколико теорија о настанку утврђења. Ипак, доста тога појаснио је недавно преминули археолог Марко Поповић у монографији „Маглички замак“. Он пише „да је изградња замка текла паралелно са обновом Жиче у последњим годинама 13. века или у доба краља Милутина због заштите од Кумана и Татара. Није познато ко су били неимари, нити ко је био први господар“.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању