SAJMON TOMAS OTKRIVA MUŠKU PATNJU
Dome, grozni dome!

Nekoliko dana pošto mu je supruga Džema umrla od akutne leukemije, popularni novinar televizije „Skaj Sports“ Sajmon Tomas izašao je ispred svoje kuće i, u besu i očaju, vikao na Boga.

„Suze su padale, a ja sam osećao ljutnju prema svemu, prema Bogu, prema celom svetu. Vikao sam, sve jače i jače, u izlivu besa. Potpuno me je obuzeo osećaj nepravde i ljutnje zato što je Džemi oduzeto pravo na život i što je naš osmogodišnji sin ostao bez majke“.

Knjiga Sajmona Tomasa „Ljubav, prekinuta“ je vrsta dnevnika, beleške o osećanjima, razmišljama i načinu suočavanja sa teškom mukom tih dana, zapravo cele prve godine, nakon smrti voljene žene. I više od toga, to je i sećanje na srećne godine porodičnog života koje su naglo prekinute: samo tri dana nakon što je saznala od čega boluje, Džema je umrla. Bio je novembar 2017.

Godinu dana pred smrt, Džema je imala nekakve zdravstvene tegobe sa simptomima gripa. Tri puta je odlazila zbog toga kod svog doktora i on bi je uvek slao kući da se odmori. Kada joj je postavljena dijagnoza akutne leukemije bilo je kasno. Imala je četrdeset godina.

Posle Džemine smrti, gledao je poruke na njenom telefonu i shvatio da je svojim prijateljima govorila o nekim simptomima bolesti koje je imala, a o čemu on nije ništa znao.

– Nisam znao da se žalila na čireve u ustima mesec dana pre nego što je umrla. To ne mora ništa da znači, ali može i da bude, zajedno sa još nekoliko njih, simptom leukemije. To je bila slagalica koju nismo razumeli. Svi delovi su bili pred nama, od glavobolja, preko umora, do modrica koje ne prolaze, ali ih nismo videli zajedno. Polovina ljudi na planeti ne bi mogla da kaže koji su simptomi ove bolesti.

Iskreno piše o stresu zbog dešavanja na poslu sa kojim se borio mesecima pre Džemine smrti, kao i o svojoj zavisnosti od alkohola. Govori i o samom večnom odlasku Džeme, kao i o tome kako se nakon toga razvijao njegov odnos sa sinom Itanom. Objašnjava kako je uz pomoć crkve – on je istinski vernik – i bliskih prijatelja, uspeo da prihvati novu stvarnost u kojoj se našao.

Samo nekoliko minuta nakon što je vikao na Boga ispred svoje kuće, Sajmonu je bilo lakše: „Osetio sam Njegovo prisustvo baš na tom mestu, prisustvo Isusa. Mogao sam da osetim kako sedi pored mene na obali reke i plače zajedno sa mnom. Znam da ovo može da zvuči smešno onima koji ne veruju, ali tog jutra je izgledalo sasvim opipljivo i stvarno“.

Prvih dana nakon smrti supruge bio je uplašen i zbunjen naglim promenama: „Život koji smo Džema i ja zamislili i počeli da živimo razbijen je u paramparčad. Bez upozorenja, došao sam u situaciju da ne znam šta da radim, kuda da idem i koja je svrha svega? Veliki deo onoga što ja jesam imao je veze sa Džemom, ali bez nje – ko sam ja, zapravo“?

 

Priredio Srđan JOKANOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju