СЕЛО ЈАРКОВАЦ У БАНАТУ
Дошли са Чарнојевићем и остали

На североистоку Србије, у средњeбанатском округу, сместио се Јарковац. Назив асоцира на место Јарковци у Срему, али овде је реч о селу, чији се назив локално изговара са карактеристичним дугоузлазним акцентом на другом слогу: Јарко́вац.

У том селу обрели су се моји преци после велике сеобе Срба 1690. под Арсенијем Чарнојевићем. То је породица Марковић из Пећи, касније у Јарковцу прозвана „Поп Ђорђеви“. Славе Светог архангела Михаила. Није ми позната тачна година њиховог доласка у Јарковац, који је према неким подацима основан 1717. године, мада се као насеље помиње и раније, у 16. столећу, у Катастигу калуђера Пећке патријаршије који су на том подручју прикупљали прилоге. На територији Јарковца пронађене су и хумке из праисторијског и средњовековног доба, које сведоче о древним насеобинама.

Двојако се тумачи настанак назива села. Јован Берић, учитељ, правник и доктор филозофије, пријатељ Вука Караџића, Саве Мркаља и Јернеја Копитара помиње извесног „чика Јерка“, по којем је село названо Јерковац, да би касније, можда под утицајем локалног изговора постало Јарковац. Други кажу да је названо по потезу „Јер“ који се налази нешто даље од данашњег Јарковца.

Поражени од Аустрије, Турци напуштају Банат 1718. године, а Јарковац улази у састав Хабзбуршке монархије. Аустријски врх и принц Еуген Савојски праве Војну границу, померајући ка југу ранију Потиско-поморишку. Касније, Војна граница Марије Терезије такође обухвата околна села.

Јарковац памти и Мађарску буну. У знак сећања на двојицу јарковачких православних свештеника Георгија Векецког и Душана Вукоњарског, који су обешени 1848. године, народ је 1929. подигао споменик. Једно време село је носило мађарски назив Аркод (Árkod).

На размеђу 19. и 20. века Јарковац је напредно село, има цркву, две школе, пошту и железничку станицу, а 1891. основана је и банка.

Једна од лепших банатских цркава, јарковачки православни храм у барокном стилу, посвећен Вазнесењу Господњем, под заштитом је државе. Грађен је током друге половине 18. столећа. Непун век касније позван је славни Константин Данил да ослика цркву. Како га је снага помало издавала, наумио је да одбије Јарковчане високом ценом за свој рад, али народ је сакупио новац и Данил је између 1858. и 1861. осликао иконостас и тронове. Према неким усменим сведочењима помагао му је песник Ђура Јакшић, који је сликање учио управо од Константина Данила. Јеванђелисте је 1911. насликао Стеван Алексић.

Јарковац има једну од најстаријих школа у Србији, из 1772. Сада се зове ОШ „Вељко Ђуричин“, по хероју из Другог светског рата.

Село памти и добровољце из Првог светскот рата, о чему сведочи споменик из 1920. Српски мушкарци које је Аустроугарска 1914. регрутовала махом су као добровољци чинили пребеге на српску страну, или су у Галицији прелазили Русима.

Из Јарковца потиче Милан Јовановић „Морски“ („Бомбајац“), који је медицину завршио у Бечу, уз финансијску помоћ спахије Јагодића. Као бродски лекар пловио је морима и океанима. Објављивао је медицинске књиге, али и живописне путописе.

О историји и народним обичајима Јарковца писао је поп Ђорђе племенити Бота из Вршца, што је објављено 1954. у Зборнику Матице српске. Преводио је са руског језика, а основао је и Певачко друштво.

Споменик и централни трг у селу носе име др Станислава Букурова, хирурга, дописног члана САНУ и Француске хируршке академије, доктора Прве хируршке клинике и шефа катедре хирургије на Медицинском факултету у Београду. Предавао је и на београдском Стоматолошком факултету. Један је од уредника уџбеника „Хирургија“ који је 1974. награђен Октобарском наградом. Умро је 10. новембра 1985, пре Изборне скупштине САНУ, када је требало да буде изабран за њеног редовног члана.

Овде није крај набрајању познатијих људи пореклом из Јарковца.

 

 

Текст и слике Ружица Радојчић