Пнеумокок (Streptococcus pneumoniae) је бактерија која припада групи стрептокока. Назив је добила и по тешком обољењу које може да изазове, а то је упала плућа – пнеумонија. Једини резервоар те бактерије је човек, преноси се директним путем, капљицама или контактом са респираторним секретом оболелих.
Болест подразумева широк спектар клиничких манифестација па може изазвати неинвазивне болести: запаљење горњих респираторних органа, синуса, средњег уха (које код мале деце може да доведе до пуцања бубне опне) и пнеумонију без бактеријемије (обично код деце до треће године), али и инвазивне пнеумококне болести попут менингитиса, септикемије (продор бактерија у крвоток), пнеумонију удружену са сепсом као и бактеријама без познатог места манифестације.
Удружења лекара опште и породичне медицине и компанија MSD организовали су конференцију за медије под називом „Удахни живот – заштити плућа” уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у циљу упознавања јавности о значају имунизације против обољења изазваних стрептококом пнеумоније. На скупу су говорили: професор др Предраг Саздановић, из Министарства здравља, доцент др Верица Јовановић, из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, др Александра Цветковић, из Удружења лекара опште и породичне медицине Србије, и др Јелена Менковић, специјалиста пнеумофтизиолог.
Професор Саздановић је објаснио да су први кандидати за примање вакцине, пре свега особе са имунодефицијентним стањима, затим особе које болују од одређених хроничних болести, особе са трансплантираним органима као и малигним обољењима.
Вакцинација се препоручује и особама старијим од 65 година јер са годинама имуни систем слаби, онима које имају хронично обољење плућа са честим респираторним инфекцијама и упалама уха, или су у ризику од настанка пнеумококне болести; особама са ослабљеним имунским системом, обољењима срца, плућа, јетре и бубрега, извађеном слезином и тешким повредама главе. Затим, особама које су под врло високим ризиком јер болују од српасте анемије, онима са анатомском или функционалном аспленијом, особама са ХИВ-ом и са кохлеарним имплантом, док у високоризичну групу спадају особе са конгениталном и стеченом имунодефицијенцијом, хроничним плућним и кардиоваскуларним болестима, хроничном бубрежном инсуфицијенцијом, цирозом јетре, са трансплантираним органима, као и особама које су на имуносупресивној и радиотерапији.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању