Милан Миленковић, специјалиста гинекологије и акушерства, са докторатом из области замрзавања и трансплантације јајника, труди се, како сам каже, да сада што више времена буде у свом родном граду, па смо успели да организујемо интервју с њим, и непосредно сазнамо које су сличности, а које разлике између шведског и српског здравственог система и шта је ново у области којом се успешно бави већ дуго година. На разговор је дошао бициклом „као прави Швеђанин“, а на ту нашу опаску др Миленковић каже: – Јесте. У Шведској људи одлазе и враћају се с посла бициклом, а не колима и увече редовно иду у неку салу да вежбају. Према његовим речима, превентива се у Шведској састоји од ране дијагностике. За неке болести се зна да могу да се открију у раној фази, као, на пример, карцином грлића материце. Зато се свим женама од 23. године ради Папаниколау тест и, ако се примети да долази до ћелијских промена, предузимају се мере да не би дошло до развоја карцинома. С друге стране, да би се избегао карцином дојке, све жене би требало од 39. године да раде мамографију за коју у Шведској такође добијају позив, на који не морају да се одазову. – Предност шведског здравственог система у односу на српски је у бољој организацији и тамо је веће улагање у људске ресурсе. Другим речима, да бисмо имали скупу технологију, морамо неке ствари да поједноставимо. Ако на основу студије знамо да је ефекат исти ако пацијенти у болници леже шест сати, онда нема потребе да остану три дана. Тако су и многе друге ствари поједностављене, користи се мање лекова и антибиотика – каже др Миленковић.
Наставак прочитајте у броју 3181.