Dragan je doktor za kombajne

Pre tri decenije po završetku srednje mašinske škole stekao je zvanje „mehaničar poljoprivrednih mašina” i od tada se bavi opravkama i održavanjem svega što se nađe u seoskom dvorištu i ima motor. Plus priključne mašine

Kada je zaškripala metalna kapija na kući Srđana Miličevića u selu Boljevci u Sremu bilo je oko pet popodne. Iako je dan uveliko odmakao temperatura se nije predavala. Trideset četiri u hladu je značilo da na crvenom limu na kombajnu, gde je Dragan Radovanović nešto majstorisao i sunce još nemilosrdno peklo, mora da je bar desetak stepeni više. Tek na trenutak podiže glavu, koliko da otpozdravi, pa uz izvinjenje nastavi jer, kako reče, sad nije dobar trenutak da napravi pauzu. Pognut, u neprirodnom položaju, još koji minut je nešto radio, a onda se lagano ispravi, nadlanicom obrisa znoj sa čela, pa mahnu. – Hajde, penji se, da vidiš kako je gore- reče i pokaza na uzane metalne merdevine. Škripi metalno stubište, uvija se lim pod nogama, klize noge. – Sedi na taj ispust- klimnu glavom ka malom proširenju pored njega. – Ruke su mi od ulja i masti, kao što vidiš do lakata, da se ne pozdravljamo.

Nastavak možete pročitati u broju 3108.