Према званичним подацима, у Србији више од половине становништва има повећану телесну тежину, док у свету чак билион људи муку мучи са прекомерним килограмима, од чега је 300 милиона гојазних. Пошто се ради о пандемији, у медицинским круговима се инсистира на превенцији гојазности, коју ваља спроводити од најранијег узраста па је, рецимо, Велика Британија забранила продају брзе хране у близини школа а све чешће се контролише састав и количина оброка које деца конзумирају ван куће (чипс, сладоледи, смоки), укључујући слатка и газирана пића. У питању је такозвана „индустрија против здравља“, наспрам које би требало развијати навику здраве исхране, јер гојазност дуго година „не боли“ , али доводи до превремене и убрзане атеросклерозе, која је узрок чешћих појава кардиоваскуларних болести. Колико је ко у ризику да добије оштећење крвних судова, утврђује се на основу метаболичких синдрома (гојазност, гранични притисак и шећер, повећани триглицериди, смањен добри холестерол), тако да уколико су присутна само три фактора, значи да особа има више промена на крвним судовима. – Једна од најчешћих кардиоваскуларних болести је инфаркт миокарда, а настаје код пацијената који имају факторе ризика, иако је битан и утицај генетике. Кардиоваскуларна болест настаје због запушења артерија које хране срчани мишић због чега се јави бол у грудима – каже проф. Код млађих пацијената који су имали инфаркт миокарда 19 од 20 су пушачи, односно имају дијабетес, повишени холестерол и нездраве животне навике. Зато се инсистира на примарној превенцији, која би на основу препорука за превенцију кардиоваскуларних болести требало да буде интегративна, то јест да укључи цело друштво, наводи проф. др Белеслин. На наше питање како се објашњава инфаркт код младих спортиста, он каже да су то, ипак, ретки догађаји, али се спортистима препоручују редовни интернистички прегледи, и то већ од млађег доба, а свака неправилност (уочена на ЕКГ-у или симптоми, а нарочито породична историја) треба да се испита.
Наставак можете прочитати у броју 3099.