Поред Ференца Рајхла, који је заслужан за величаствена архитектонска решења у граду, у пројектовању синагоге у Суботици своју вештину показале су и архитекте из Будимпеште. Надахнутим радом архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакоба, као и њиховог сарадника Едена Лехнена, уздигнута је једна од најлепших грађевина на северу Бачке, која данас представља споменик културе од изузетног значаја.
Саграђена 1902. године, суботичка Синагога специфична је и вредна дивљења из неколико разлога. Помиње се да је овим подухватом заправо створена грађевина са неким новим архитектонским решењима. Централна купола, која има потпору формирану од осам гвоздених стубова за гвоздену конструкцију, представља универзум. Поред ње се налазе и четири мање куполе, које симболизују четири стране света. Три улазна портала, степенице које воде у галерију, одвојеност горњег простора за жене, величанствени витражи, уређивање простора украсима по узору на мађарске народне мотиве, само су неке од одлика Синагоге у Суботици. Лепоту овог здања чине и мотиви цвећа и пауновог перја, као и пријатне боје. Као и за још неке грађевине у Суботици, и овде важи да је у градњи била заступљена употреба опеке и Жолнаи керамике.
До Другог светског рата Синагога у Суботици је доживела свој процват. Међутим, доласком рата, поред јеврејске заједнице, постаје угрожена и она сама. Почиње полако да пропада, да би тек последњих година узето у разматрање питање да се Синагога обнови. Рестаурација је завршена крајем 2017. године, да би ова велелепна грађевина започела 2018. у пуном сјају.
Приликом рестаурације онога што је изграђено средствима суботичке јеврејске заједнице, на клупе су враћена имена оних који су ту некада седели. Тада су она била исписана на плочицама. Многи од њих нису се вратили из концентрационих логора у које су одведени 1944. године.
Текст и фотографије Дарија Сворцан