Залајао је само једном, кратко и пискаво, како тромесечним штенцима и доликује, па је онда завртео репом и кренуо напред-назад, несигуран какав став да заузме према незнанцу. Убрзо је све дошло на своје место, што би се рекло, све је легло. Легао је гаров, а када је добио порцију мажења, али не и хране, изгубио се у некој од многобројних просторија приземља. И тако, на свој, псећи начин, свом новом пријатељу ставио до знања да може да уђе и крене у разгледање.
Мештани Влајковца ову грађевину зову по свом селу –Дворац Влајковац. Стручњаци су му наденули име према бившим власницима – Дворац Бисинген. И једно и друго је у реду и тачно, али није у реду што су надлежни дозволили да ова некадашња лепотица од зграде постане руина. Која ће, ако се убрзо нешто не предузме, некога опасно да повреди. И нестане. Јер, када је гаров отишао, ваљало је прескочити тек тридесетак сантиметара високу плочу од панела коју је неко наслонио на врата, односно отвор где су некада била улазна врата, и закорачити у историју. И хаос.
Поломљена стакла, разбацане цигле, урушен плафон, попадале греде, почупани каблови од струје…Куд год да се окрене посетилац свуда се среће са знацима умирања ове лепотице. А и лице јој је поружнело. Остарило. Оронула фасада, по средини разваљен кров, шибље и коров и више од метра дижу се уза зидове.
На супротној страни од главног улаза је споредни, који данас излази на пут што ка Вршцу води. Двокрилна врата од кованог гвожђа, иако у рђавом и зарђалом стању, нису изгубила много од лепоте. Кроз поломљена стакла види се део асфалтираног пута. И парче тмурног неба.
Десно се, кроз отворен простор, уз велики ризик, долази у десно крило зграде. Пут до тамо није ни лак ни сигуран. Огромне греде пале са крова препречиле су стазу, па треба да се пажљиво бира где се стаје. И гледа увис, свакако, јер све то је стигло одозгао.
Просторије у приземљу су различитих величина. У некима има још трагова плочица, у другима паркета, али је углавном све подигнуто и однето. Зидови неки бели, неки зелени, плави, наранџасти…
Текст и фотографије ОГЊАН РАДУЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању