Споменик природе „Дунавски парк” заштићен је као природно добро од великог значаја и сврстан у другу категорију заштите, а поред изузетног биодиверзитета овај парк има и значајну културну и историјску вредност.
Овај парк је дом за више од 760 стабала, као и за 7.370 украсних грмова. Богатство флоре огледа се у више од 120 различитих биљних врста, облика и варијетета, строго заштићених врста попут тисе, ловорвишње и божиковине и заштићених врста, као што је мечја леска и копривић.
Изградња парка започета је пре више од 130 година, о чему сведоче бројна стара, лепо формирана стабла аутохтоне и алохтоне флоре. Од укупне површине парка, 22.000 метара квадратних је под травним површинама, а на овом простору налази се више од 600 стабала, као и обиље дендролошког материјала, међу којима је највреднији пирамидални храст (Quercus pedenculata var Pyramidalis), дрворед копривића (Celtis australis), црвени кестен, мечја леска, платан, водени чемпрес (Taxodium distichum), црвена шљива и многе друге.
У оваквом природном окружењу у срцу града свој животни простор пронашло је и неколико врста слепих мишева, а у језеру, које се налази у парку регистровано је присуство две врсте корњача.
Простор на коме је подигнут парк је све до 1895. године био муљевита депресија, лиман-дунавски рукавац. Крајем 19. и почетком 20. века почиње значајније уређење дела града у коме се налази и данашњи Дунавски парк. На месту кафане „Код енглеске краљице“ почиње зидање судске палате (данашња зграда Музеја Војводине) 1900. године. Простор испред зграде суда у ширем делу је уређен, затрављен и изграђене су земљане стазе. Ово шеталиште су назвали „Променада“, а познати новосадски вајар Ђорђе Јовановић поклонио је своју скулптуру „Нимфе“ која и данас стоји на улазу у парк. Истовремено је изграђена летња позорница у делу парка према Дунавској улици где су се одржавали променадни концерти, а која и данас представља омиљено место за различита културна дешавања током летњих месеци.
На почетку окупације 1941. године прекинути су радови на изградњи парка и околине, али су настављени одмах по завршетку Другог светског рата. Данашњи концепт парка осмислио је Ратибор Ђорђевић 1958. године, а централни мотив постало је новоформирано језеро, у чијем центру се налази мало острвце названо Ержебет. Изградња парка је завршена 1962. године, а нов изглед је обогатио и оплеменио овај део Новог Сада.
Делимична реконструкција урађена је 1978. године, када је обновљена изолација базена, проширене су главне стазе за шетњу, уклоњено је неколико меких лишћара, посађени су четинари и повећан простор за перене. Током 2020. и 2021. године изведени су радови на обнови базенске облоге језера, реконструкцији атмосферске канализације и поставци заливног система у Дунавском парку. Овим радовима је омогућено неометано отицање атмосферских падавина са слободних парковских површина, а постављен је и систем за наводњавање зеленила који је решио проблем недостатка влаге у сушним месецима.
Дунавски парк у Новом Саду омиљено је место становника овог града, али и туриста који га радо посећују. У парку се, поред природних налазе и културне знаменитости, као што су бројне скулптуре: „Девојка са рогом изобиља“ (фонтана и скулптура, рад Ђорђа Јовановића, постављена 1912), фигура Ђуре Јакшића (рад Јована Солдатовића, 1982), фигура Сергија Радоњешког (рад Вјачеслава Кликова, 1992), биста Мирослава Антића (рад Павла Радовановића, 1992) и Бранка Радичевића (рад Иванке Ацин, 1972).