Седмог октобра навршава се две године од када је Хамас у терористичком нападу убио више од хиљаду и двеста Израелаца који су се окупили на празник Сабат на музичком фестивалу у пустињском делу Израела на граници са Газом, и отео више од двеста педесет људи.
Израел је одговорио муњевито и његова одмазда над Хамасом, која погађа и стотине хиљаде палестинских цивила, не само да не јењава, већ је све жешћа и жешћа. При том, Хамас држи још 48 талаца, а најближи њихови сродници у Израелу протестују, оптужујући власт да је неспособна да им кући врати најмилије. Колико је жртава на обе стране, тешко је проценити, осим да се мере хиљадама, у случају Палестинаца десетинама хиљада. Јер жесток оружани сукоб, прати још жешћа ратна пропаганда, која се, ни када дође мир, никада до краја не рашчивија.
И шта је свет – иако опседнут руско-украјинским ратом, али, утисак је, бар овог септембра на заседању 80. генералне скупштине УН у Њујорку био преопкупиран ратом у Појасу Газе – предложио као могуће решење за још једно ужасно крвопролиће на Блиском истоку?
„Постоји само један пут напред – решење са две државе. Безбедна и призната Држава Израел. Независна, демократска, одржива Држава Палестина. Живот једни поред других“, нагласио је на Иксу председник Европског савета Антонио Коста.
Европска унија је, међутим, подељена око признавања палестинске државе. Француска, Белгија, Луксембург, Португал и Малта придружиле су се листи земаља које су признале Палестину. Одлуку је усвојило 16 чланица ЕУ, у неколико таласа: Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска и Кипар су то учиниле 1980-их, као и СФРЈ (1988) што је Србија наследила. Такође је то учинила и Чехословачка (сада Чешка и Словачка), али постсовјетске чешке владе нису признале палестинску државу. Шведска је то учинила 2014. године, а Словенија, Шпанија и Ирска 2024.Аустралија, Велика Британија, Канада и Португал су такође признале палестинску државу у септембру повећавајући притисак на Израел и његовог главног подржаваоца, Сједињене Државе.
Међутим, једанаест земаља чланица ЕУ оклева, тврдећи да решење о две државе мора да се договори пре признавања палестинске државе, при том Немачка и Италија су међу најуздржанијим.
Иако признање носи углавном симболичку и политичку тежину, три четвртине чланица УН (157 држава) кажу да Палестина испуњава све неопходне услове да буде држава. Међутим, Нетањаху се заклео да неће дозволити палестинску државу, а крајње десничарски чланови његовог кабинета прете да ће анектирати Западну обалу (иако се Нетањахуов најважнији савезник, амерички председник Доналд Трамп, томе противи, бар на речима), како би онемогућили стварање палестинске државе.
Палестинска држава још увек нема статус пуноправног члана УН, већ је посматрач без права гласа од 2012.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању