Фасада ишарана. На њој исписане бројне поруке. Зграда у пропадању, запуштен врт… Ето, то је први утисак који намерник стекне када стигне у Челарево и посети некадашњи дворац породице Дунђерски.
Челарево је насеље удаљено 32 километра од Новог Сада, према Бачкој Паланци. Пре Другог светског рата место се звало Чиб односно Чеб. Доласком колониста из Босне, 1946. године, име му је промењено у Челарево у знак сећања на народног хероја Здравка Челара (1917–1942).
Један од симбола Челарева је каштел породице Дунђерски.
Дворац Дунђерских у Челареву је савршен пример класичне архитектуре у којој је све симетрично. Симетричне су фасаде, прозори, врата па чак и кваке на вратима. И ту, на том савршено симетричном месту, долазили су, живели у њему, и из њега одлазили многи велики људи.
Комплекс дворца на властелинском поседу настао је у другој половини 18. века. Састоји се од неколико објеката смештених у пространом парку.
Након одласка Турака, многа имања у јужном делу Угарске остала су без наследника и власника па је тако и ово припало држави.
Прича почиње са Леополдом Марфијем, угледним племићем и главним бележником жупаније. Он купује имање и почиње са изградњом мањег дворца 1798. године. Сторију наставља Никола Безереди. Живео је у том мањем дворцу, уређивао имање, а онда одлучио да изгради већи објекат. Тако у периоду од три године (1834–1837) настаје нови, већи дворац. Сазидана је и католичка црква, а комплекс постаје богатији и за зимску башту. Након смрти, његови потомци 1882. године продају имање Лазару Дунђерском. Тада почиње процват имања и насеља. Нови власник увећава комплекс и подиже шпиритану, парни млин, хмељарнике и пивару.
Много угледних гостију је боравило у дворцу у Челареву. Кажу да је свратио и Никола Тесла, али и сликари Паја Јовановић и Стеван Тодоровић. Свакако да је најинтересантнији гост био Лаза Костић. Најчешћи, а и најдуже се задржавао. Због Ленке, познато је. А у неколико наврата и краљ Александар Карађорђевић био је гост дворца у Челареву.
Текст и фотографије Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању