Иако је много тога претурила преко главе ова владарска резиденција је сачувала отменост, па и вредност. Зашто је Христ добио метак у чело и да ли је Тито вољеној Зденки, која је ту сахрањена, сваког јутра носио на гроб црвену ружу?
Посматран у целини свог културног и историјског значења, дворски комплекс на Дедињу представља једину изворно сачувану владарску резиденцију у Србији и ризницу дела ликовних и примењених уметности од посебног значаја, не само са српску већ и светску културну баштину”.Овако је 2009. године археолог Марко Поповић, тада председник Комисије за заштиту културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству, говорио поводом предлога да Дворски комплекс на Дедињу у Београду добије статус културног добра. Већ наредне године, фебруара, Министарство културе саопштило је „да је Влада Србије одлучила да Дворски комплекс на Дедињу у Београду, са покретним стварима у њему које имају посебан културни и историјски значај, добије статус културног добра”. Први дани пролећа. Човек из обезбеђења отвара тешку металну капију. Посета Дворском комплексу може да почне.
– Са наше десне стране видите једину грађевину у Дворском комплексу која је саграђена после Другог светског рата – показује водич. – То је портрет краља Александра који је урадио Паја Јовановић несуђени Титов спа-центар. Маршал је желео зграду у којој би се налазиле просторије за рекреацију. Ипак, квалитет изградње био је лош, базен је пукао и пропуштао воду… Спа-центар никада није профункционисао, а зграда је коришћена као остава. Ту, на тој десној страни је и необична зграда позната као „Сламната кућа”. Тамо посетиоци не залазе, она није део туристичке понуде. Име је добила због крова покривеног сламом и гледано споља човек никада не би рекао да има целих 360 квадрата. – То је први објекат сазидан на овом простору – следи објашњење водича. – Подигао ју је краљ Александар како би надгледао радове на својој згради којој ево прилазимо. Када се брачни пар доселио на Дедиње краљица Марија је у овој згради себи уредила атеље. Имала је дара за сликање и вајање. Видећете касније једно, и једино сачувано, њено вајарско дело. То је статуа названа „Витез у контемплацији“ која се налази у Краљевом двору.
Наставак прочитајте у броју 3141.