Амерички новинар, песник и социјалистички активиста, писац антологијске књиге о Октобарској револуцији – Десет дана који су потресли свет – великан светског новинарства Џон Рид (Јохн Реед, 1887 – 1920), боравио је у Србији и извештавао са српског ратишта у јесен 1915, а наредне године објавио је књигу „Рат у источној Европи“, у којој описује и рат у Србији.
Као ратни дописник, путовао је са сликаром карикатуристом Бордманом Робинсоном. Боравили су у Нишу, Шапцу, Београду, али и у српским селима, пишући о Србији као о “земљи смрти” којом је харао тифус, и у којој “Аустријанци чине невиђена зверства, у којој се Срби храбро боре…”
Почетком 20. века Рид је био на многим фронтовима, описујући ратне ужасе и страдања. Обишао је Мексико, Русију, Грчку, Србију, Бугарску, Француску, Италију, Пољску, како би америчко јавно мнење упознао са правом и ужасном истином. По доласку у Србију, његово путовање је трајало двадесет и осам дана, од 20. априла до 18. маја 1915. године.
Крећући се маршрутом Ниш – Крагујевац – Београд – Раковица – Ада Циганлија – Обреновац – Шабац – Прњавор – Лозница – Гучево – Крупањ – Завлака – Ваљево – Ниш, могао је само да потврди податке о страшним злочинима које су војници Аустроугарске монархије вршили на сваком кораку.
У књизи „Србија – земља смрти“ забележио је нападе и злочине бечке војске:
„У време прве инвазије, многи су остали у Шапцу, надајући се да ће бити безбедни. Али војници су насрнули као дивље звери по граду, палећи, пљачкајући, силујући. Видели смо опустошени хотел „Европу“ и поцрнелу и унакажену цркву у којој је три хиљаде људи, жена и деце било сабијено без хране и воде и држано унутра три дана, а затим подељено у групе: једни су били послати у Аустрију као ратни заробљеници, а други терани пред војском док је она наступала на југ, против Срба. Ово није неоснована прича или хистерична оптужба, као што је често био случај у Француској и Белгији, то је чињеница доказана мноштвом сведочанстава која су под заклетвом дале стотине учесника тог ужасног марша…“
Из текстова о Ридовом боравку у Србији, који су несумњиво драгоцен прилог за целовитију причу о том времену, дајемо ове краће изводе, тек да се осети његова рука:
Пише Марко Лопушина
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању