Џулија Робертс и редитељ Лука Гвадањино нашли су се пред низом непријатних питања о саучесништву и поткопавању феминистичког покрета „Ми Ту“ на конференцији за медије поводом филма „После лова“ на Венецијанском фестивалу. Радња филма смештена је у академско окружење универзитета Јејл где Робертсова тумачи угледну професорку филозофије Алму, а у центру приче је оптужба за недолично понашање.
Њена студенткиња Меги, коју игра Ајо Едебири, оптужује професоркиног пријатеља и колегу Хенка, кога тумачи Ендру Гарфилд, да је сексуално напаствовао. Сценарио младе ауторке Норе Гарет не нуди лака нити једноставна решења. Ни верзија студенткиње ни верзија професора нису приказане као потпуно веродостојне, па филм оставља сумњу и на једној и на другој страни. Кроз филм се Алма, у зависности од нових информација које добија, колеба између две стране.
Један новинар упитао је Џулију да ли сматра да филм поткопава достигнућа феминистичких покрета, као и оних за родну равноправност?
– Не мислим да је реч о жени која не подржава другу жену, већ о томе да се у филму покрећу старе расправе на нов начин. Како се радња развија, Алма схвата да и сопствена прошлост утиче на њено виђење ситуације.
За Џулију, која се нашалила да „обожава лака новинарска питања ујутру“, суштина је у разговорима које филм подстиче. На плакату филма стоји и слоган: „Није све створено да би вам било пријатно“.
– Тако смо и желели да изгледа – рекла је глумица. – Волим да мислим да је то као камера која падне с неба и ухвати ове људе у тренутку када свако лаже и себи и другима. Свако изађе из биоскопа са другачијим осећањима, ставовима и емоцијама. Тада схватите у шта заиста верујете и где су ваша убеђења, јер ми све то размутимо у вама. Ми само приказујемо животе ликова у једном тренутку и желимо да публика настави разговор након тога.
Редитељ Лука Гвадањино додао је да је реч о судару истина: „Не ради се о томе да смо хтели да пишемо неки манифест и оживљавамо застареле вредности”.
Америчка глумица је том приликом изјавила и да „човечанство губи уметност разговора. Зато изазивамо људе да разговарају – било да их то узбуђује или љути, на њима је да одлуче. Много старих расправа у овом филму добија нови живот и то ствара простор за дијалог а ако овај филм ишта постигне, онда је то да људе подстакне да поново разговарају једни с другима.“
Филм ће касније ове године дистрибуирати компанија „Амазон“, а очекује се да ће због своје двосмислености у вези са студенткињиним сведочењем поново подстаћи расправе. Иако је филм изазвао бурну дебату на фестивалу, већина критичара је била сагласна око једне ствари – Робертсова је остварила изванредну глумачку креацију. Британски „Тајмс“ јој чак предвиђа Оскара!
Џулија Робертс, која је славу стекла у филмовима „Згодна жена“ и „Нотинг Хил“, а Оскара освојила 2001. за улогу у Ерин Брокович у истоименом остварењу, рекла је да посебно ужива у тумачењу сложених и проблематичних жена. „У проблему је увек оно најсочније“, нашалила се. „Комплексност, низови сукоба – чим један домино падне, откривају се нови изазови и нови конфликти. То је оно што чини да вреди ујутру устати и поћи на посао“.
Са друге стране, неки критичари који су волели Џулијину игру, нису волели сам филм. „Холивуд Рипортер“ је приметио да „филм покушава да делује провокативно и савремено, али у суштини звучи застарело“. Неки му спочитавају да су сценарио и режија требало да буду радикалнији, а не само дввосмислени.
Ендру Гарфилд је изјавио да га је филму привукла управо људска противречност ликова. „Када ни сами себи не можемо објаснити своје мотиве, постајемо непоуздани приповедачи. У култури у којој је опстанак на првом месту, људи реагују инстинктивно, често животињски, а то је било најзанимљивије у овој причи“.
Редитељ Гвадањино се надовезао: „Увек је занимљиво видети шта све носимо у себи, а да тога нисмо ни свесни. Чак и лажи које људи изговарају могу да открију истину“.
Приредио С. Јокановић