ИСПИЈАЊЕ КАФЕ У БОГОТИ
Е то је такав mucho gusto!

Кренути на пословно-туристички пут за Боготу, крајем фебруара 2021, значи направити ПЦР тест, извадити здравствено осигурање, имати попуњене имиграционе формуларе само за Колумбију. Авионску карту до Боготе узимамо преко Истанбула, јер је најбрже, има само једно преседање И нема додатних ПЦР тестирања. Читам да је тамо пролеће, облачно али топло. Субота предвече, спаковани смо и крећемо.

На нашем аеродрому, заједно са пасошем прегледају ПЦР тест, сви су са маскама и на уласку у авион мере температуру. „Туркиш Ерлајнс” свима дели пакетић са маскама, алкохолним влажним марамицама и бочицом парфемисаног алкохола који ће ми остати за сваки случај у џепу мантила све до повратка. Све делује безбедно. Хепа филтери на свака три минута чисте ваздух. Toком читавог лета сви носе маске, И стјуардесе опомињу да се она лепо намести на нос.

У Истанбулу имамо свега сат времена између два лета па морамо да трчимо по огромном аеродрому, чак и по покретним тракама. На моменат ми се учинило да је то потпуно бесмислена справа, али на повратку, кад је пут трајао више од тридесет сати, схватила сам да може бити врло корисна.

На гејту, опет проверавају пасоше, ПЦР, имиграционе формуларе, температуре, али иде брзо.

Лет траје целих 13 и по сати. Огроман, нов, леп авион. Сви имамо екране испред себе са најновијим и најпопуларнијим филмовима, музиком па и линкедин едукацијом. У музичком фолдеру, под „Nature”, као музика природе, чак имамо понуђено – звуци београдске шуме. Ипак, аутору ових редова је први прекоокеански лет. И узбуђење је велико. Очи су широм отворене. У Боготи је 18 сати, иза нас, у Београду – поноћ, а у Истанбулу –2 сата ујутру.

Од свега што је било на екрану најзабавнија је 3Д анимација лета која те у сваком тренутку обавештава да летиш на 12.000 метара, да је температура ваздуха  52 степена, да је права брзина лета 875 км на сат и свашта друго… Највише ми се допало што сам при слетању све гледала уживо – укључиш предњу и доњу камеру и посматраш свет из птичје перспективе.

Buenos dias. У Боготу стижемо око 7 ујутру. Дочекују нас кофери које смо предали у Београду. У мењачници за 50 евра добијамо 175.000 пезоса, за које нисам знала да имају исту ознаку као и долар. При тој размени обавезно дајеш број пасоша, потпис и отисак прста. И добијаш печатиране новчанице!?! Мој сапутник је овде већ био пре нешто више од годину дана и упознат је са овим процедурама, а мене је све то подсетило на деведесете.

 

Текст Зорана Стојановић

Фотографије Александар Дамњановић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању