Футуристички Нур Султан
ЕКИПА “ИЛУСТРОВАНЕ” У КАЗАСТАНУ

Некадашња Астана је за кратко време постала модеран град. Плански, попут Вашингтона, Камбере или Бразилије саграђена је нова престоница која је осим визуелног доживела и економски бум, а од пре пар година добила и ново име – Нур Султан. Али, и стара престоница земље, бивша Алма Ата, данас се зове Алмата, има шта да понуди гостима. Домаћини се поносе и природним лепотама и културно-историјским наслеђем

 

Текст и фотографије  Срећко Стојковић и Наташа Јаковљевић

www.serbiaworld.info

 

Новинарску екипу видео портала www.serbiaworld.info, “Илустроване Политике” и ТВ емисије „Serbia and World“  пут је одвео на далеко путовање, у  централну Азију, у Казахстан, поводом  одржавања референдума о промени Устава у овој земљи. Наша екипа била је једна од малобројних медијских представника са простора  централне Европе. Била је то прилика да се види и доживи како се Нур Султан, главни град Казахстана развија данас, али и  поједини делови ове државе. Посебно Алмата,  један од најстаријх, највећи  и некада главни град ове земље.

Око 77 одсто бирача Казахстана подржало је Уставне реформе на референдуму одржаном петог јуна. Како кажу аналитичари, ова реформа би требало да оконча еру бившег председника Нурсултана Назарбајева и три деценије владавине његовог тима у овој централноазијској земљи. Референдум је расписао председник Касим-Жомарт Токајев. Њега је казахстанска владајућа странка поставила за председника у јануару, после насилних демонстрација у којима је погинуло више од 230 особа. Референдум се односио и на конкретна питања попут забране смртне казне, али је углавном био потврда подршке политици Токајева.

– Референдумом постављамо темеље за Другу републику – рекао је Касим-Јомарт Токајев, обраћајући се нацији уочи гласања. А на дан гласања додао: „Данас је заиста важан историјски дан за нашу земљу. Људи доносе судбоносну одлуку. Нема принуде. Референдум је организован на високом нивоу“.

Током  одржавања референдума обишли смо некадашњу Астану, данас Нур Султан, престоницу модерног Казахстана. Овај прелепи град променио је неколико имена од оснивања 1830. Звали су га Акмолинск, затим Целиноград, па Акмола, а 1998. добио је име Астана. У марту 2019, донета је одлука о преименовању Астане у Нур Султан, према бившем председнику Нурсултану Назарбајеву.

Град лежи на обалама реке Ишим, која Нур Султан дели на два дела. Околина града представља степску равницу са оштром и континенталном климом.  Лета су врућа и сушна и тада температуре достижу и до 40 степени. Зиме су хладне, често са јаким мразевима који трају недељама када температура зна да се спусти и до минус 40 степени.

Нур Султан је живописна и модерна метропола, позната по оригиналном архитектонском изгледу. Град готово футуристичког изгледа са савременим хотелима и облакодерима. Житељи се хвале податком да тренутно има око 120 завршених облакодера. Многи су у изградњи. У центру се налазе познати објекти, Палата мира и сагласности, Кула Баитерек, једно од модерних обележја града који симболизује темеље универзума, етно-меморијални комплекс и други. Кроз центар пролази булевар Нурзхол. Тамо можете видети стамбени комплекс Поларна светлост.

Многи градски пројекти имају специфичности. На пример, Палата мира и сагласности је у облику пирамиде. У унутрашњости су стакленици, галерије и концертне дворане. Оригинална зграда је и Астана Циркус која се налази на обали реке. Изгледа попут летећег тањира, унутар којег је огроман циркус.

Нови административни центар града формиран је око споменика Баитерек. Ту је главни административни и округли трг. Између њих простире се булевар Нурзхол, који је пешачка зона. Краси га мост у три нивоа, украшен  скулптурама, фонтанама и дрвећем.

У лепим објектима има и лепих догађаја. У згради филхармоније, Акмоли, одржавају се популарни вечерњи концерти. Љубитељи историје могу да посете  национални, уметнички или историјско-завичајни музеј. У Националном позоришту, опере и балета можете гледати представе казахстанских композитора, а у руском Драмском позоришту можете уживати у представама урађеним према делима Чехова, Фонвизина или Горког.

Има понуду овај град и за оне који би хтели нешто да купе. Постоји велики број продавница, шопинг-забавних центара, комплекса и бутика. Купцима се нуде исте робне марке као у Европи. Шетња булеваром  Нурзхол води до познатог шопинг-забавног центра „Хан Шатир“. Овај центар нуди  најбољу градску забаву и куповину, а има и опремљену тропску пешчану плажу. Сматра се предивним простором за рекреацију у централном делу главног града. Његова главна карактеристика је велики лавиринт у којем је могуће, али озбиљно, да се посетилац изгуби. Но, без бриге. Ту су запослени да прискоче у помоћ.

И још много тога може да се види у овој престоници која је у последњих двадесет година доживела огромне промене. Од малог, сивог и неупадљивог места, претворила се у ултрамодерну метрополу.

И данашњи Алмати је град који је често мењао име. У време Совјетског Савеза био је Алма Ата, у доба царске Русије и до 1921. звао се Верниј. Био је главни град Казахстана и Казашке републике од 1929 . до 1997. године. Иако више није престоница, остао је главни комерцијални и културни центар Казахстана, уједно и најмногољуднији (око два милиона житеља) и најкосмополитскији град овог дела централна Азије.

Налази се у планинском подручју јужног Казахстана, у близини границе са Киргистаном. Прво што намерник примети када прошета градом јесу пијаце и занатске радње начичкане једна уз другу, па се стиче утисак да сте у једном великом трговачком старом комплексу. Овде  су изузетно популарна  купатила и сауне који раде током целе године. Сауне су овде у руском и финском стилу, налик  најбољим бањама  у Европи.

Музеј у Алмати је један од највећих музеја у централној Азији. Основан  је 1931. године, а од 1985. је у новом и савременом објекту који представља главни оријентир у Алматију. Овде може да се сагледа историја ове државе кроз археолошке, етнолошке и предмете новије историје. Главна атракција Музеја је такозвани Златни човек, фигура израђена у петом веку пре Христа, познат и као „казахстански Тутанкамон“. Научници су га идентификовали као 18-годишњег ратника из скитског племена Сака. Археолози су га нашли 1969.  у гробници на локалитету Исик, 50 километара од града Алмати.

Има град много тога вредног, али вредно је и оно што се налази у околини. У близини су клисуре, језера и планинске стазе. Клисура Турген је најпопуларније излетиште, не само домаћина, већ све више и гостију.  Национални парк природе има изворе са топлом водом, водопаде и нетакнуту шуму, али и језеро Биг Алмати, са чистом кристалном водом у којој се огледају врхови околних планина.

И Резерват природе Устјурт посетиоце оставља без даха. Циљ надлежних институција је да ову област ставе под заштиту ради очувања целог подручја у изворном облику. Десетине ретких врста животиња настањује висораван Устурта, где расту јединствене биљке. Дужина резервата је око 85 километара, а ширина 25. На том простору се  налази мноштво пећина, литица и прелепих удолина, а у једној се угњездило језеро Батир.

Осим природних лепота, имали смо прилику да видимо и неколико занимљивих места на којима су сачувана древни споменици  Централне Азије. Путујући на запад Казахстана видели смо један од главних трговачких центара Златне хорде који се налазио на раскршћу трговинских праваца из Кине у Европу. Одмаралиште Кендерли на Каспијском мору је омиљено место за одмор становника западног дела Казахстана. Постоје и рекреативни центри у којима можете изнајмити собу за викенд и посветити се релаксацији на плажи или пешачким турама око мора.

И на крају кухиња. Мада би за неке то можда био и почетак приче, главна тема. Кухиња Казахстана настала је под утицајем средњоазијских кулинарских традиција, а пошто руско становништво живи у тој земљи, овде се проналазе и елементи руске кухиње. Након послуживања млечног напитка ајрана, гостима се у Казахстану сервира чај са шлагом и иримшик – локални полутврди сир. Затим се углавном износе грицкалице од меса, након чега долази ред на топла јела. Од залогаја које вреди пробати  је „кази“ јело од коњског меса, „курт“ мале куглице направљене од сувог сира и „суџук“ – црева пуњена сланим комадима меса који се кува пре послуживања. Од главних јела треба пробати – „палау“ пилав или пржене бубреге, јетру, плућа и срце, а казахски резанци допуњују све ово. Популарна јело је и „бешбармак“ које се прави од комада говеђег, јагњећег или коњског меса са резанцима.

Има још тога, али ко би све побројао. И на крају један савет. Бесплатан. Немојте да се изненадите ако вам у престижним ресторанима, ако питате за савет шта да наручите, стигне рачун увећан за десет до петнаест одсто. И ове савете неко наплаћује.