Планина Јастребац, једна од најшумовитијих у Србији и на Балкану, од недавно је сврстана у ред природних добара од националног значаја, јер је Влада Србије усвојила Уредбу, којом је нових 39.175 хектара на овој локацији стављено под заштиту државе. На основу Уредбе, Србија је добила ново заштићено подручје – Парк природе „Велики Јастребац”.
Јастребац је прави рај за љубитеље природе и биологије и простире се на територијама Блаца, Алексинца, Прокупља и Крушевца, а познато је по богатим лишћарским заједницама реликтног и ендемичног карактера. Посебну вредност имају јединствене шумске заједнице, укључујући прашумске састојине планинског јавора (Aceretum heldreichii), као и шуме планинског јавора са буквом, шуме граба, брезе, јеле и храста.
Парк природе „Велики Јастребац” представља јединствену природну целину, а усвајањем ове уредбе обезбеђена је заштита угрожених врста, екосистема и станишта.
На овом подручју евидентирано је 10 строго заштићених и 57 заштићених врста биљака, 10 строго заштићених и 18 заштићених врста гљива, 84 строго заштићене и 14 заштићених врста птица, као и бројне врсте водоземаца, гмизаваца, риба и инсеката, али и 33 врсте сисара. До сада је на овом подручју евидентирано 99 врста птица од укупно 369 које су регистроване у Србији.
Ова планина је станиште бројних ендемичних и реликтних биљних врста, као и великог броја представника дендрофлоре. Шумске састојине чини 71 врста дендрофлоре, од којих су две „строго заштићене” дрвенасте врсте – ловоролисни јеремичак (Daphne laureola L.) и планински јавор (Acer heldreichii Orph.), док се у категорији „заштићена дивља врста” налази 10 дрвенастих врста: бреза, клека, дивља ружа, ситнолисна липа, бели глог, дрен, мечија леска, кострика и језичаста кострика.
На планини расте и 287 врста макрогљива, што чини око 10 одсто диверзитета у Србији, укључујући 10 строго заштићених, 18 заштићених и 28 које се налазе на прелиминарној црвеној листи гљива Србије.
Поред биолошког богатства, Парк природе „Велики Јастребац” представља хидролошко и геолошко благо са мрежом водених токова који отичу ка сливовима Јужне Мораве, Топлице и Расине. Развође на Јастрепцу одваја сливове западноморавске десне притоке Расине од јужноморавске притоке Топлице. Од Рибарске Бање, на северном ободу Великог Јастрепца, према западу, налази се неколико извора минералне воде: Дворане, Сеземче, Слатина, Буци, Велика Ломница, Треботин и Мрмош, као и у селима Мајдево, Читлук, Бела Вода и Купци.
Геолошки, ова планина припада Родопском систему, са палеозојским шкриљцима и магматским стенама. Највиши врхови су Велика Ђулица (1.491 м), Поглед (1.481 м), Мала Ђулица (1.429 м), Страцимир (1.394 м) и Змајевац (1.381 м). Они представљају природну границу између Топлице и Поморавља.
Када је у питању културно-историјско наслеђе, од посебне су важности манастир Наупаре, манастир Светог Великомученика Георгија – Ајдановац, као и термално купатило у Рибарској Бањи. На надморској висини од 480 метара налази се излетиште „Јастребац”, а у подножју је рехабилитациони центар Рибарска Бања.
Концепт заштите Парка природе „Велики Јастребац” заснован је на режимима заштите првог, другог и трећег степена, а усвајањем ове уредбе повећана је површина заштићених подручја у Републици Србији.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању