Текстил је у просеку четврти највећи извор притиска на животну средину и климатске промене, а Европа се суочава са великим изазовима у управљању коришћеним текстилом, укључујући текстилни отпад. Како су капацитети за поновну употребу и рециклажу ограничени, велики део коришћеног текстила прикупљеног у ЕУ се извози у Африку и Азију, а њихова судбина је веома неизвесна.
Европска Унија утростручила је извоз половне одеће од почетка 21. века, што је додатно погоршало проблем гомилања отпада у земљама у развоју. „У јавности је уврежено мишљење да су донације половне одеће увек добродошле у тим регионима, али чињенице причају другачији причу“, упозорили су стручњаци за животну средину у недaвном извештају Европске агенције за животну средину (ЕЕА).
У 2000. години ЕУ је извезла око 550.000 тона текстила, а у 2019. извоз је достигао готово 1,7 милиона тона, односно 3,8 килограма по становнику, или 25 одсто од 15 килограма колико у просеку потроши свако ко живи у границама Уније.
„Коришћен текстил у првом реду поново улази у употребу с обзиром на потражњу за јефтином, половном одећом из Еврпе. Оно што није прикладно за поновну употребу углавном завршава на отвореним депонијама и у незваничним токовима отпада“, каже се у извештају ЕЕА.
У 2019. ЕУ је 41 одсто коришћеног текстила извезла у Азију, где је сортиран и обрађен. Већина је искоришћена у индустрији или је прослеђена у друге азијске земље на рециклажу и у Африку где се поново употребљава.Текстил који не може да се рециклира или поново извезе вероватно завршава на депонијама. Готово половина (46 одсто) половног текстила ЕУ завршава у афричким земљама. Увезени, половни текстил на овом континенту првенствено иде ка поновној употреби на локалном нивоу, јер постоји потражња за јефтином, половном одећом из Европе.
Током последњих 20 година, трговинска вредност половног текстила заостаје за повећањем нето масе, што значи да увозници тренутно плаћају мање по килограму него пре неколико година. У 2019. просечна цена по килограму пала је на око 0,57 евра. Реално пад цена је још већи с обзиром на инфлацију и општа повећања цена током овог периода. Трговинска вредност је такође могла да се смањи због пада квалитета или засићења тржишта, као што сугерише прошлогодишњи извештај организације „Fasion for Good“.
Пише М. Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању