У Кини постоји стара изрека да сваки дан треба почети са седам основних ствари: дрва за огрев, пиринач, уље, со, сос, сирће и чај. Ових дана би Кинези могли додати и осму: нуклеински тест на ковид 19. Свакодневно тестирање део је „нове нормалности“ у оквиру националне политике „динамичне нулте заразе“ вирусом. Званичне смернице захтевају да у свим већим кинеским градовима буду постављени штандови за тестирање на 15 минута хода са било ког места. Градовима би биле додате хиљаде, па и десетине хиљада ових штандова и свима лако доступне здравствене пробе.
У зависности од локације, особа треба, пошто је крочила у метро, пословне зграде па и паркове… да има негативан тест који важи 72 или 48 сати Настала је шала: „Гаранција квалитета мог хлеба је седам дана, али гаранција мог здравља је само два дана.“
Када је крајем јануара 2020. обнародована зараза короном у граду Вухану, Кина није била припремљена за такву епидемију. Суочена са вирусом ковида са релативно већом стопом смртности, кинеска Влада није имала други избор до да усвоји ратни модел затварања десетомилионског града, и хитне мобилизације додатних ресурса, укључујући медицинско особље. У таквим околностима је 75-дневни карантин у Вухану био од виталног значаја.
Од тада је, у борби против пандемије, у Кини развијен и примењен систем за читаву земљу која се простире на 9,7 милиона квадратних километара! Систем укључује редовно и масовно тестирање и праћење контаката евентуално заражених, централизовани карантин, привремену самоизолацију и рад од куће, те употребу информатичких технологија за обраду огромне количине података ради спречавања ширења вируса између градова у земљу која је најмногољудија на свету (преко 1,44 милијарде становника). Са политиком „нула ковида“ талас епидемије непрестано показује знаке сламања.
Од избијања пандемије, кинеска Влада има филозофију „људи изнад свега и живот изнад свега“, приступ који укључује спречавање увезених случајева из иностранства, и поновљених заражавања у земљи, објаснио је недавно представник Министарства спољних послова у Пекингу. По њему, динамична политика “нула ковида” није усмерена на достизање буквално нулте инфекције, већ на стављање вируса под контролу уз минималне социјалне трошкове и у најкраћем могућем року.
Када су случајеви пријављени у северном граду Тјенцину у јануару 2022, за само 4,5 сата узето је више од 10 милиона узорака. “Хируршки карантин“ примењен је на одређена продајна места и стамбене зграде… Шенжен на југу Кине, „комшија“ са Хонгконгом, има преко 12 милиона становника, динмичну привреду и отворене луке, и за само једну седмицу затварања остварио је импресивно обуздавање вируса, па је од марта отворен.
Од овог марта, Кина се суочила са најозбиљнијим изазовом у контроли и превенцији ковида од антиепидемијске битке у Вухану. Спорадичне епидемије домаћих случајева избиле су у многим регионима у земљи.
Зараза се појавила и у најнастањенијем кинеском граду Шангају на источној обали, дому за 26 милиона људи. Уведена су тада много ограниченија и усредсређенија затварања, за разлику од централизованог карантина од прошле и претпрошле године.
Сада је број инфекција короном у Шангају пао на најнижи ниво од 20. марта, јер град одржава стопу заразе на нултом нивоу. Нове инфекције су утврђене само код људи у ограниченим карантинима, а и ту опадају. У тим „високо ризичним карантинским зонама“ – областима у којима су забележени нови случајеви у последње две недеље – живи око пола милиона људи, око 2,2 одсто Шангајаца.
Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању