Најновија техничка опрема са неслућеним могућностима истраживања и приступ последњим археолошким проналасцима бацили су ново светло на приче о овом египатском владару које су се умножавале током протеклих три хиљаде година. Сада је легенда раздвојена од стварности и испоставило се да је фараон Рамзес Други био карикатура сопствене пропаганде.
– Био је на трону древног Египта пуних 67 година, од 1279. до 1213. године пре нове ере. Имао је бројну породицу, укључујући више од сто деце и, вероватно, више стотина жена и конкубина. „Био је веома продуктиван“, каже редитељка серије Сигрид Клемон.
Своју децу је волео, обезбедио им куће, земљу, школовање и положаје у државној управи. Верује се да је овај фараон живео 90 година, да је надживео многу своју децу која ће генерацијама потом владати Египтом.
Ипак, од свих жена највише је волео прву Нефертари са којом се венчао још као принц који није био на власти. Она му је родила првог сина и често га је пратила у биткама, па и оној најчувенојој код Кадеша. Једина од свих Рамзесових жена носила је титулу краљице. Млада је умрла, али му је родила шесторо деце. Фараон ће јој после њене смрти изградити величанствену гробницу пуну лепих украса и слика краљице. Она је данас један од најбоље очуваних египатских споменика.
У историји Египта никада се није одала толика почаст једној жени од стране фараона као што је то био случај са Нефертари. Ниједној никада пре ни после није изграђена гробница такве лепоте и вредности. Она је ту равноправно приказана са богињама Хатор и Изидом што је била највећа част која се могла указати једној жени. Није само ова гробница, која се још звала и „Гробница лепоте“ у Абу Симбелу показатељ љубави и страсти Рамзеса Другог према првој супрузи. Он је Нефертари приказао као себи равну што се види из споменика где је њена статуа у висини фараонове. То се до тада у Египту никада није догодило.
Прогласио себе за бога
Трећи владар из деветнаесте краљевске породице старог Египта је изградио више споменика него било који други египатски краљ, а дизао их је да би величао своју породицу, прослављао победе у рату и неке личне успехе, наставља Сигрид.
– Своје име би уклесао на сваки од тих споменика и тако га сачувао за вечност. Проширио је територију Египта, учврстио моћ државе. Током своје владавине Рамзес Други, који је игром случаја постао владар, променио је ток египатске историје. Египћани су тада добили другачију политику, културу и архитектуру. Још док је био жив прогласио је себе за бога, што је и за фараонски Египат било необично, да неко у храмовима, поред врховног божанства Амона Ра, обожава и себе, да и себи приноси дарове и жртве.
Како се десило да је Рамзес Други уопште завладао Египтом? Његов отац фараон Сети постао је владар Египта када је малом Рамзесу било пет година. Није био први у наследном реду јер је имао старијег брата који је умро у четрнаестој години. У то време је млади Рамзес већ био официр у војсци – имао је тада читавих десет година! Сети је свом сину доделио домаћинство, жене, војну обуку, титулу регента и прилику да у биткама стекне праксу и самопоуздање. Са 25 година је постао фараон.
Серија приказује како је Рамзес од обичног смртника постао бесмртник а да би то постигао довео је до савршенства уметност пропаганде. Да би дао на значају својој породици, њеном култу и утицају, преувеличавао је победе на бојиштима представљајући се као неустрашиви ратник који може да савлада или отера сваког непријатеља.
Рамзес је водио своје битке на територијама данашње Сирије, Либије и Судана, а најчувенија је она у којој се сукобио са Хетитским царством код Кадеша (1274. пре нове ере). Била је то једна од највећих борби старог света и, вероватно, прва која се могла реконструисати. Рамзес је имао 20 хиљада војника и пет хиљада кочија када је покушао да докрајчи хетитску империју. Али, захваљујући лажним информацијама, Египћани су упали у хетитску заседу.
Ратник и градитељ
Током два дана борби код Кадеша (данашња међа Сирије и Либана) погинуло је много војника, али исход битке је остао недоречен. Обе стране су тврдиле да су победиле. Рамзес је по својим храмовима писао да је личним херојством одлучио судбину битке, док су Хетити извештавали да су Египћани побегли са бојног поља. Крајњи резултат био је мировни споразум између две велесиле тог доба, обе на почетку свог пада.
– Са друге стране, његове измишљене или не баш тачно описане победе бациле су у запећак таленат који је стварно имао, а то је да влада у миру – сматра продуцент серије Самуел Кису. – Захваљујући новим доказима сада знамо какав је заиста био.
Самуел и његова компанија су уложили много новца у реконструкцију епохе, живота у Египту а нарочито оног који је водио Рамзес Други. У ту сврху користили су визуелне ефекте најновије генерације и добили анимиране кадрове који изгледају реалистично, као да су снимани пре три хиљаде година на Рамзесовом двору. Прате их коментари стручњака.
– Реконструисали смо фараонову раскошну престоницу Пи-Рамезис (Кућа Рамзеса) коју је изградио у делти Нила – наставља Кису. – Затим ћемо приказати подизање највећег египатског светилишта у Карнаку крај Тебе. То је комплекс храмова које су градили многи фараони током две хиљаде година, права енциклопедија комплетне египатске цивилизације, а најважнији Рамзесов допринос је Велика хипостилска дворана где су се одржавале религиозне церемоније у простору од 5.000 м2 оивичених колонадом од 134 џиновска стуба, високих 20 метара. Не треба заборавити ни славни Абу Симбел, храм изграђен у стени у јужном Египту који је у прошлом веку под надзором Унеска премештен на вишу локацију због прављења бране у Асуану. Резултат обих визуелних реконструкција је импресиван.
Серија од шест епизода почела је да се приказује почетком октобра на каналу Виасат Хистори али се репризно може и даље гледати на овом каналу.
Пише С. Јокановић