Ekskluzivno Bertran Bonelo: šta da radimo sa istorijom

Najpre upozorenje: gotovo sve što sledi zaista se desilo. Haiti 1962. godina. Mladić Klervijus Narsisi na silu ispija prašak od koga delimično umire – teško da bi se za nekoga tako moglo reći u svakodnevnom govoru, ali ovde se radi o vudu magiji. Mladića sahranjuju, ali ne zadugo. Po-sle izvesnog vremena vade ga iz groba, opet delimično umrlog. Ne zna za sebe, što bi se reklo, a posebno ne gde se nalazi. Potpuna amnezija. Postao je zombi. Zombificiranu grupu ljudi lokalni mangupi, u vremenu kada je kao ukinuto ropstvo poodavno, koriste da im besplatno rade na plantažama šećerne trske.Taman kada počnemo da se plašimo i za nas, ovde, da se pitamo koliko su radnici kod nas već postali zombiji sa amnezijom, priča filma seli se u sadašnje vreme, u jednu elitnu parisku gimnaziju za devojke. Pratimo buntovnu Fani i njene tri drugarice sa lju-bavnim mukama, koje čine malo, tajno sestrinstvo u toj školi, koju pohađaju učenice čiji očevi i dede nose važna državna odlikovanja.Zaplet nastaje kada se devojkama pridružuje Melisa, tek pristigla sa Haitija posle razornog zemljotresa, koji je 2010. pogodio ostrvo, u kome su poginuli devojčini roditelji. Došla je kod tetke koja živi u Parizu i bavi se – vudu magijom. Polako otkrivamo da ono što se događalo na Haitiju pre gotovo šezdeset godina, utiče na deša-vanja u današnjoj Francuskoj.

Nastavak pročitajte u broju 3156.