Иби Тарантино. Тешко је описати јагму за картама која је у Кану владала данима пред приказивање филма „Било једном у Холивуду“ Квентина Тарантина. На улицама су и стари и млади бауљали и правили гужву, ноћу и дању, држећи у рукама плакате са молбом да добију или купе карту. Мајстор црнохуморних и крвавих филмских прича увек изазива пажњу, а још више када главне улоге играју Бред Пит и Леонардо Дикаприо, док у епизодним ролама можемо да препознамо „пола Холивуда“. Па, јесте, о томе је и реч. Две трећине филма редитељ је посветио Холивуду шездесетих година, времену које је очигледно обожавао. Разумљиво је што је тај филм био најгламурознији тренутак фестивала, али не и усхићење критичара тим делом. Екипа филма хвалила се овацијама након премијере које су трајале седам минута! Па добро, да вам у госте дође драга особа, паметна и способна приде, која је управо урадила нешто глупо – нећете јој баш рећи „о, како си глуп(а)“!Тарантино толико прави алузијa на филмове које је волео у детињству, убацује цитате и ликове које је толико пута гледао и научио напамет радећи у видео-клубу (пре него што је постао режисер), да је засигурно пуцао од задовољства што све то може да стрпа у један филм и ода почаст јунацима своје младости.
Нови Брандо
Али, шта то нас брига! Таранти-но и његово друштво силно су се забављали снимајући и смишљајући све то, а нама није ни смешно ни занимљиво: зар у биоскопу треба да решавамо филмски судоку и погађамо ликове и догађаје из историје америчке кинематографије? Досадно – само тако. Схватамо да повре-мено убацује причу о хипи секти психопате Чарлса Менсона која је извршила масакр у Холивуду 1969. али и то не бисмо знали да још током снимања филма нисмо добили информације о чему се ту ради.Тек, права тарантиновска прича развија се готово пред крај филма када она банда пијаних хипика грешком, уместо у кућу Романа Поланског и његове девојке Шерон Тејт, упада у суседну вилу где живе друга филмска звезда (Леонардо Дикаприо) и његовтелохранитељ (Бред Пит). Шта рећи – Пит направи масакр, потамани хипи-ке и филм се ту завршава – тек што је почео, бар онај занимљиви део.Волим Тарантина и његове филмове, али ово је дефинитивно најлошије што нам је до сада дао. Нема везе, од њега и даље очекујем добре ствари. На страну и прес-конференција која је била уштогљена и незанимљива, али постоји једна светла тачка у филму „Било једном у Холивуду“ – то је Леонардо Дикаприо. Момчић из „Титаника“ је постао вансеријски глумац који није заслужено већ добио само једног Оскара – овде се представио као „нови Марлон Брандо“, таленат који ће засигурно освојити још много Оскара. И ако због нечега вреди видети овај филм, онда је то свакако Дикаприо.
Наставак прочитајте у броју 3148.