Легендарна певачица са простора бивше СФРЈ, Тереза Кесовија, рођена у Дубровнику, која је своју богату каријеру градила у тадашњој Југославији и Француској, одлучила је да се песмом опрости од публике, па је 3. маја у Сплиту одржала први од неколико најављених опроштајних концерата. Ова 87-годишња дива објавила је повлачење са музичке сцене, уз носталгични осврт на бившу Југославију. Позната по свом јединственом стилу певања, мешавини медитеранског ритма и француских шансона направила је током каријере бројне незаборавне хитове који су популарни и данас. Са сигурношћу се може рећи да је Тереза Кесовија својим гласом обележила целу једну епоху на музичкој сцени бивше нам заједничке домовине.
Концерт је почео подсећањем на живот и богату Терезину каријеру, а она сама је емоцијама испунила сваки тренутак наступа, захвалила се публици на дугогодишњој подршци и љубави. Свој излазак на сцену започела је поздрављајући своју верну публику са простор бивше Југославије. Певала је песме које су одушевиле публику, и која је заједно са њом певала од прве до последње строфе, „Све се враћа, све се плаћа“, „Моја последња и прва љубав“… Концерт је био прожет топлином и носталгијом за старим временима а бројни гости и колеге из музичког свету су је подржали и придружили се овом великом догађају. На крају се легендарна Тереза опростила уз величанствен ватромет.
Новинарска екипа „Илустроване Политике“ и видео портала www.serbiaworld.info, били су једни од ретких из бивше СФРЈ који су позвани у Сплит, а пријем је био необично срдачан. Овом приликом преносимо топле утиске као и интервју који нам је еклузивно дала Тереза Кесовија, снажна и достојанствена уметница, која је говорила о свом, детињству, каријери, славним колегама.
Зашто сте опроштајну турнеју започели баш у Сплиту?– У неколико наврата сам рекла да је Сплит један јако посебан град, ја га радо зовем својим лудим Сплитом. То лудило је таква позитива да је немогуће наћи бољу, лепшу и већу. Он је једноставно град који је мене некако уобличио у једну особу која са сигурношћу иде на сусрет са публиком. Многи то називају уласком у арену а притом мисле, ко зна, можда нас тај бик и нападне. То је мене мој Сплит научио да ме ништа неће напасти ако идем са љубављу к њима. Ја сам тако увек и чинила и то је једноставно дало такав одговор какав сам и очекивала.Ви имате енергију, имате снагу гласа и у вашим зрелим годинама. Да ли је Медитеран оно што вас карактерише ?– То је оно што је сигурно и наглашено присутно, хвала што сте то приметили. То је истина, једноставно не могу другачије. Поготово овај део Медитерана од Дубровника, Сплита па до Шибеника, па нешто мало надаље када креће једна друга струја кад то јесте Јадран, али није више Далмација, а Далмација је чудесна, чудесна. Мислим да је у том мом паришком раздобљу од скоро двадесет година било пуно, пуно енергије карактеристичне за ово подневље. Исто тако у Француској постоји предео који је имао једну своју посебну енергију, Лако Дазју (или Лакота Даржо), где се осећа и јако присуство шпанског утицаја, у градићу малом, који је баш близу Шпањолске границе, и где помало њихов темперамент упада у тај део Француске. Ту гитаристи иду уличицама и певају, једно опште задовољство, једна општа радост. Била сам ја и у Португалу, више пута и у Барселони, али нажалост тамо сам видела само оно што је пролазило поред мене. Ја сам тамо дошла, ушла у мизички студио, спавала у хотелу и ишла право на авион.
Пише Срећко Стојковић
Фотографије Саша Илић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању