Куће и станови у нашој земљи изграђени пре 1970. године су углавном без икакве изолације, док је и код оних направљених до 1980. термоизолација врло скромна. Што значи да је око 75 одсто стамбених објеката изложено већем губитку топлоте и самим тим већој потрошњи енергената. Накнадним постављањем изолације могуће су уштеде и до 80 одсто. План је, кажу надлежни, да све зграде које се зидају, продају или изнајмљују буду сертификоване, а подаци о годишњој потрошњи енергије за њихово грејање биће транспарентни. Куће и станови са мањом потрошњом вредеће више.
Али, шта можемо да учинимо сада, када нам зима куца на врата и предстоји нам неколико месеци грајања. Ево прегледа најчешћих и по мишљењу стручњака највећих „гутача топлоте” на примеру класичне породичне куће, као и предлога шта можете да учините, брзо и без великих улагања, а да вам буде топлије, а рачуни мањи.
Прозори могу проузроковати велике губитке топлоте. У старим кућама треба најпре изоловати прозорске оквире, тако да кроз њих не струји ваздух. Значјано побољшање, али наравно далеко скупље, јесте уградња двоструких стакала, која нису само добра топлотна изолација него и звучна, под условом да је размак између стакала најмање пет центиметара или више. Пет центиметра размака већ прилично пригушује саобраћајну буку с улице, код размака од 10 центиметара, бука се готово и не чује а са 20 центиметара не чује се авион у ниском лету.
Одређена изолација постиже се унутрашњим и спољним прозорским капцима.Често се догађа да станар уклони старе капке јер не одговарају изгледу обновљене куће што је са аспекта чувања топлоте велика грешка. За боље заптивање најефикаснија је промена старих прозорских оквира и узимање нових по формули: 4+12(16)+4 где је четири милиметра дебљина стакла а 12 или 16 милиметара ваздушни простор између њих. Оваква инвестиција би, међутим, по садашњим ценама изнела око 500 евра за један просечан прозорски отвор. Иноватор и стручњак за изолацију дрвених прозора, Дејан Крстић из Београда, тврди да то може да се учини са далеко мање средстава. Ефекти овог јефтиног решења за заптивање прозора и врата су уштеде, чак и до трећине укупно утрошене енергије а просечна температура може да буде виша чак за шест степени. Лети је ефикасније хлађење, елиминисање буке и онемогућен улазак прашине. Наиме, Крстић то изводи танким дур алуминијумским профилисаним тракама, и њиховом уградњом на делове рамова и дрвених прозора. Овај материјал се, иначе, користи за авионе јер не мења структуру на хладноћи и топлоти. Могу се поставити на све врсте прозорских оквира, осим на кровне.
Врата и довратци се заптивају као и прозори. На доњој ивици трака може да се залепи и на праг али и на врата, јер се кроз главна улазна врата губи велики део топлоте. У кућама са тремом то може да се избегне остакљивањем трема и уградњом још једних врата на предњој страни јер тако настају ваздушне коморе које делују као изолатор. Степенишни ходник може да послужи истој сврси уколико се с обе стране затвори вратима. Дакле, изолујте размак између прагова и врата посебно на улазним, јер промаја «гута“ топлоту. Траке које се лепе у доњи зазор врата скоро да су невидљиве.
Текст: Д. К.– И.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању