Emocije od kojih se gojimo

„Čitam da emocije utiču na izbor onoga što jedemo, ali ja ipak ne znam jesam li gladna zato što sam ljuta ili sam ljuta zato što sam gladna. Često uhvatim sebe kako posežem za hranom zato što sam nervozna, usamljena ili dokona. Neću više da se tešim prejedanjem, hoću da bar jednu dijetu sprovedem do kraja. Kako?”

Sve dijete na svetu počinju gomilanjem negativnih misli o sopstvenom telu! Neko duhovit je rekao: „Već 15 dana sam na dijeti. Koliko sam izgubio? Petnaest dana“. Neko vickast je dodao: „Dijeta je jedina igra u kojoj se pobeđuje kad se gubi“. Pesimista se nadovezao: „Kao dete sam gladovao. Sad držim dijetu. Već 50 godina ne jedem“. A neko pametan zaključio: „Ceo život proživiš kao bolesnik da bi na kraju umro zdrav“. Osobe koje reše da se bace na dijetu nisu zadovoljne kad se pogledaju u ogledalo, pa menjaju jelovnik rešene da u što kraćem vremenu izgube što više kilograma. Da li će u tome i uspeti druga je priča. Jeste li, na primer, znali da postoje emocije koje goje? I da loša osećanja ne škode samo mozgu nego i telu?

Ne hranite osećanja… 
– …posebno ona koja nas žderu iznutra. Za početak treba odgonetnuti da li je zaista u pitanju glad ili poplava negativnih emocija koje nas teraju da jedemo u svako doba dana (često i noći). „Glad na nervnoj bazi je stanje tipično za one što hranu upliću u osećanja“, poručuju naučnici. Šest tipičnih modela su tužni, zabrinuti, usamljeni i ljutiti ljudi kao i osobe koje se dosađuju ili gledaju da za svaki praznik „ubace“ u usta rekordan broj zalogaja.

1. Tužne izelice.
– Reč je o pokušaju da se osećanja potisnu jedenjem, a hrana postane uteha za tugu kad, na primer, ljubavi dođe kraj. Raspoloženje značajno popravlja fizička aktivnost.

2. Zabrinute izelice.
– Anksioznost uzrokuje stres i pojačava osećaj gladi. Povećava i strah da će se u budućnosti dogoditi nešto strašno. Hrana je tu da ukloni simptome kao što su preznojavanje, napetost i duboka unutrašnja uznemirenost.

3. Usamljene izelice.
– Samoća spada u „udarne“ emocije koje uzrokuju gojaznost. Hrana je u tom slučaju zamena za ono što nedostaje: partner, prijatelj, osoba s kojom delite sve. Sa povećanjem telesne težine rastu i emocionalni problemi u vezama i braku. Postoje dve vrste usamljenosti: gotovo nikakav društveni život uz obilje vremena za crne misli i krajnje površne veze među ljudima od kojih možete da očekujete samo kritike ili neugodan osećaj odbačenosti.

4. Gnevne izelice.
– Osećanje ljutnje se javlja kad osoba ne može da dobije ono što želi, pa se kljuka hranom kako bi se utešila. Većina žena besni kad partner kaže nešto loše o njihovom telu ili alavosti i ne okleva da, njemu u inat, ponovo napuni tanjir. Lekovito dejstvo može da ima otvoreni razgovor o višku kilograma.

5. Dokone izelice.
– Dosada je verovatno najrašireniji oblik emocionalnog jedenja. Teško je nabrojati koliko hrane u toku dana smaže čovek koji ne zna šta će sa sobom. Preporuka je da pod hitno nađe neku zanimaciju ili da se dosađuje tamo gde nema hrane na vidiku.

6. Slavljeničke izelice.
– Misli se na ljude koji ne mogu da zamisle praznik/proslavu bez prežderavanja i ne žele da učestvuju ako nema jedenja i pijenja. Ne shvataju da su društveni događaji izmišljeni zbog druženja, a ne zbog „ubijanja“ hranom. Ako smo vas ubedili da krenete na dijetu, ne budite od onih koji izgube samo raspoloženje. I misle: „O, Bože, ako mi ne možeš pomoći da smršam, učini bar da se moji prijatelji ugoje“.

Nastavak pročitajte u broju 3111.