Утиче на здравље и срећу
ЕМОЦИОНАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

У потрази за романтичним партнерима, неки људи су у својим личним огласима тврдили да у значајној мери поседују емоционалну интелигенцију (ЕИ). Али, емоционална интелигенција је од изузетне важности и у пословним односима и односима уопште.

Овај појам – емоционална интелигенција се може наћи на интернету годинама, али постоји и низ његових погрешних тумачења а један од таквих је да ЕИ чини „80 одсто успеха“ а то је потакнуто неким истраживањима да IQ (коефицијент интелигенције) учествује са 20 одсто у професионалном успеху. Постоји и она нетачна представа да је ЕИ увек важнија од IQ. „Она може да буде важнија када је реч о здрављу и односима с другима али свакако не када се ради о, рецимо академским достигнућима“ – каже аутор књиге Големан. Он тврди да сам није кумовао идеји емоционалне интелигенције и да ју је први пут видео у једном чланку Питера Саловеја и Џона Мејера из 1990. Али, Големан се у свом предговору новом издању поменуте, који је изашао након 25 година, пита шта ће наредних 25 година донети за емоционалну интелигенцију. Тврди да можда изненађује, али да појава вештачки или артифицијелне интелигенције (АИ) на радном месту слути на добро за емоционалну интелигенцију. Како АИ хвата залет и замењује људе на радним местима на свим нивоима, Големан предвиђа да ће људи који имају високе способности у ЕИ домену бити посебно цењени.

Постоје четири модела емоционалне интелигенције а то су: самосвест, самовладање, социјална свест и управљање односима. У домен самовладања спада: саморегулисаност, прилагодљивост, позитивност и умети ‘достићи’.  Дефицит у једном моделу, домену попут самовладања, подразумева да ће компетенције у том домену трпети – да ће бити тешко одржати вољу да се оствари неки далек циљ, јер у основи недостаје вештина самовладања.

Са психолошкињом Јованом Бојовић смо разговарали о емоционалној интелигенцији, на шта се она тачно односи и зашто је посебно важна, поготово данас када већина нас ужурбано живи и чини се да немамо времена или нећемо да се бавимо емоцијама, него пустимо да се ствари ‘дешавају’, па како буде?

 

Пише Бранка Ковачевић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању