Осећамо ли данас много више такозване „енергије’’ других људи него пре? Све се више прича о такозваним емоционалним вампирима који нас исцрпљују, угрожавају, вребају у нашој канцеларији, у кући, о томе да они могу бити и чланови наше породице, најближег круга пријатеља, наши шефови, партнери. Можемо ли се од њих разболети? Како да се одбранимо од ових крвопија пре него што нас потпуно „исцеде’’ и униште? Могу ли они нас да „угризу’’ да и ми постанемо вампири?
Како се изборити са људима који нас исцрпљују? Изгледа да све чешће тражимо одговор на ово питање. Јер, они нас из дана у дан угрожавају, „трују“ својом енергијом. Једно изузетно практично и духовито издање може нас научити како да препознамо емоционалне вампире и да се одбранимо од њих а низ корисних савета можете прочитати у књизи „Емоционални вампири’’, др sc. Алберта Џ Бернстина која се недавно појавила у издању „Лагуне“. Емоционалне вампире смо решили да разоткријемо у разговору са психологом и психотeрапеутом Филипом Ђорђевићем који је на промоцији ови књиге имао невероватно сликовите и јасне одговоре о такозваној „деци ноћи“, како их назива аутор Бернстин, па је ово наставак разговора са њим из прошлог броја.
Помаже ли неки наш лични осећај у процесу разоткривања емоционалног вампира?
– Да, они се препознају искључиво по осећају, сопственом осећају и емоционалном стању. У практичном смислу то би значило, да се после интеракције са одређеном особом, ми осећамо буквално речено „згаженим“. Исцпрљени смо, самлевени и испијени, а не знамо најбоље ни шта се догодило. Када се осврнемо на интеракцију, не можемо да нађемо објективни показатељ за такво осећање, не можемо да пронађемо реченицу која је довела до тога, ма практично ништа, али увек из интеракције са том особом излазимо у описаном стању. Један од најважнијх критеријума јесте да се тај осећај понавља, увек или готово увек. Други критеријум је наша збуњеност, преиспитивање себе, а трећи један унутрашњи осећај да ту нешто није у реду. Не знате да објасните тај осећај, али га слободно послушајте, ако су већ ова претходна два испуњена.
Какве су то личности?
– Емоционални вампири су особе које имају „рупу“ у својој личности. Нису криве због тога. У критичном развојном периоду нису добили оно што им је тада било потребно. Ту рупу, или можда је боље рећи празнину, покушавају да попуне како знају и умеју. Њихов референтни оквир (поглед на себе, друге и свет) искривљен je и они делују у складу са својим референтним оквиром па им је њихово понашање крајње у складу и логично. Но, реално није и осталима. Осталима је то искривљено и збуњујуће. Клиничким речником речено, емоционални вампири су особе са поремећајем личности.
Какви све „вампири“ постоје?
– Ако се управо ослонимо на класификацију поремећаја личности, онда можемо да кажемо да имамо следеће врсте емоционалних вампира: Група А – Чудна или ексцентрична група – укључује параноидни, шизотипни и шизоидни поремећај личности. Група Б – Драматична, емоционална или нестабилна група – укључује хистрионични поремећај личности, нарцисоидне, антисоцијалне и граничне поремећаје личности. Група Ц – Анксиозна група укључује – зависни, избегавајући и опсесивно-компулзивни поремећај личности. Бићу слободан да истакнем да ћемо у пракси најчешће психопатске, нарцисоидне структуре перципирати као емоционалне вампире, као и особе са граничним поремећајем личности.
Да ли смо можда ми сами некоме „емоционални вампир“, а да то и не примећујемо?
– Ако се у једној оптималној мери преиспитујемо о томе да ли смо ми некоме емоционални вампири, преиспитујемо своје понашање, тражимо повратне информације и активно размишљамо како да побољшамо нашу интеракцију са другима, то говори да ми то нисмо. Емоционални вампири не преиспитују своје понашање, не питају се да ли су они уопште некоме тешки, они су за себе безгрешни и увек у праву.
Наставак можете прочитати у броју 3101.